Европско првенство у атлетици на отвореном 1971 — скок увис за мушкарце

Скок увис у мушкој конкуренцији на 10. Европском првенству у атлетици 1971. одржано је 13. и 14. августа на Олимпијском стадиону у Хелсинкију (Финска) .

Титулу освојену у Атини 1969 бранио је Валентин Гаврилов из Совјетског Савеза.

Земље учеснице

Учествовало је 27 такмичара из 13 земаља.

  1.  Западна Немачка (3)
  2.  Источна Немачка (1)
  3.  Италија (2)
  4.  Југославија (1)
  5. Мађарска Мађарска (3)
  6.  Пољска (1)
  7. Румунија Румунија (1)
  8. Совјетски Савез СССР (3)
  9.  Турска (1)
  10.  Финска (2)
  11.  Француска (3)
  12.  Чехословачка (3)
  13.  Шведска (3)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1971.
Светски рекорд Пет Мацдорф  САД 2,29 Беркли, САД 3. јул 1971.
Европски рекорд Валериј Брумел  Совјетски Савез 2,28 Москва, Совјетски Савез 11. јул 1963.
Рекорди европских првенстава 2,21 Београд, Југославија 16. септембар 1962.

Освајачи медаља

Кестутис Шапка
Совјетски Савез СССР
Чаба Доса
Румунија Румунија
Рустам Ахметов
Совјетски Савез СССР

Сатница

Датум Време Коло
13. август 11:00 Квалификације
14. август 17:15 Финале

Резултати

Квалификације

У квалификацијама било је 27 такмичара. Квалификациона норма за финале износила је 2,16 м (кв) коју нико није прескочио тако су се финале пласирали сви такмичари који су прескочили 2,12 м.[1][2]

Пласман Група Атлетичар Земља Резултат Белешке
1. - Јиржи Палковски  Чехословачка 2,12 кв, ЛРС
2. - Роман Моравец  Чехословачка 2,12 кв
3. - Стефан Јунге  Источна Немачка 2,12 кв
4. - Јожеф Тихани Мађарска Мађарска 2,12 кв, ЛРС
5. - Кристер Келион  Шведска 2,12 кв, ЛРС
6. - Бранко Вивод  Југославија 2,12 кв, ЛР
7. - Херман Магерл  Западна Немачка 2,12 кв, ЛРС
8. - Аско Песонен  Финска 2,12 кв
9. - Рустам Ахметов Совјетски Савез СССР 2,12 кв, ЛР
10. - Иштван Мајор Мађарска Мађарска 2,12 кв
11. - Ендре Келемен Мађарска Мађарска 2,12 кв, ЛРС
12. - Чаба Доса Румунија Румунија 2,12 кв
13. - Валентин Гаврилов Совјетски Савез СССР 2,12 кв
14. - Кестутис Шапка Совјетски Савез СССР 2,12 кв
15. - Војћех Голебјовски  Пољска 2,12 кв
16. - Ђан Марко Скиво  Италија 2,12 кв, ЛРС
17. - Ерминио Ацаро  Италија 2,12 кв
18. - Јан Далгрин  Шведска 2,10
19. - Роберт Сент-Роуз  Француска 2,10 ЛРС
20. - Анри Елиот  Француска 2,10 ЛРС
21. - Реијо Вахала  Финска 2,08 ЛРС
22. - Ладислав Бородач  Чехословачка 2,08 ЛРС
23. - Кенет Лундмарк  Шведска 2,08 ЛРС
24. - Гинтер Спилвогел  Западна Немачка 2,05
25. - Жерар Лами  Француска 2,05 ЛР
26. - Лотар Достер  Западна Немачка 2,05 ЛРС
27. - Нурулах Џандан  Турска 1,90 ЛР

Финале

[2][3]

Пласман Атлетичар Земља Резултат Белешке
Кестутис Шапка Совјетски Савез СССР 2,20 ЛРС
Чаба Доса Румунија Румунија 2,20 ЛР
Рустам Ахметов Совјетски Савез СССР 2,20
4. Иштван Мајор Мађарска Мађарска 2,17 ЛРС
5. Стефан Јунге  Источна Немачка 2,14 ЛРС
6. Аско Песонен  Финска 2,14 ЛР
7. Војћех Голебјовски  Пољска 2,14 ЛР
8. Ендре Келемен Мађарска Мађарска 2,11
9. Јожеф Тихани Мађарска Мађарска 2,11
10. Валентин Гаврилов Совјетски Савез СССР 2,11
11. Јиржи Палковски  Чехословачка 2,12
12. Херман Магерл  Западна Немачка 2,11
13. Роман Моравец  Чехословачка 2,11
14. Кристер Келион  Шведска 2,08
15. Ђан Марко Скиво  Италија 2,08
16. Бранко Вивод  Југославија 2,08
17. Ерминио Ацаро  Италија 2,05

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 10. Европског првенства на отвореном 1934—1971.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Шведска 4 2 1 7
2.  Совјетски Савез 3 0 3 6
3.  Финска 1 2 3 6
4.  Француска 1 1 1 3
5.  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
6.  Чехословачка 0 2 1 3
7,  Норвешка 0 1 0 1
 Румунија 0 1 0 1
9.  Италија 0 0 1 1
Укупно {9} 10 10 10 30

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1. Калеви Коткас  Финска 1 1 0 2
Алан Патерсон  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
3. Јиржи Лански  Чехословачка 0 2 0 2
4. Стиг Петерсон  Шведска 0 1 1 2

Види још

Референце

  1. ^ Резултати квалификација скока увис
  2. ^ а б Резултати у извештају ЕАА pp. 414.
  3. ^ Резултати финала скока увис
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 1971.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 20 км ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 80 м препоне
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 100 м штафета
  • скок увис
  • скок удаљ
  • кугла
  • диск
  • копље
  • петобој
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023