Европско првенство у атлетици на отвореном 1994 — скок увис за жене

На 16. Европском првенству у атлетици 1994. у Хелсинкију (Финска), дисциплина скок увис у женској конкуренцији је одржана 12. и 14. августа на Олимпијском стадиону.

Земље учеснице

Учествовале су 35 такмичарки из 24 земље.

  1.  Аустрија (1)
  2.  Белгија (1)
  3.  Белорусија (2)
  4.  Бугарска (2)
  5.  Грчка (1)
  6.  Данска (1)
  7.  Ирска (1)
  8.  Италија (1)
  9.  Летонија (1)
  10.  Литванија (1)
  11.  Мађарска (1)
  12.  Молдавија (2)
  13.  Немачка (2)
  14.  Норвешка (2)
  15.  Пољска (2)
  16.  Румунија (1)
  17.  Русија (3)
  18.  Словачка (1)
  19.  Словенија (1)
  20.  Уједињено Краљевство (3)
  21.  Украјина (1)
  22.  Француска (1)
  23.  Чешка (1)
  24.  Швајцарска (2)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1994.
Светски рекорд Стефка Костадинова  Бугарска 2,09 Рим, Италија 30. август 1987.
Европски рекорд
Рекорди Европских првенстава Урлике Мајнфарт Њемачка Западна Немачка 2,02 Атина, Грчка 8. септембар 1982.
Светски резултат сезоне Силвија Коста  Куба 2,00 Хавана, Куба 26. јун 1994.
Европски резултат сезоне Инга Бабакова  Украјина Москва, Русија 31. јул 1994.
Рекорди после завршеног Европског првенства 1994.
Светски резултат сезоне Брита Билач  Словенија 2,00 Хелсинки, Финска 14. август 1994.
Европски резултат сезоне

Освајачице медаља

Брита Билач
 Словенија
Јелена Гуљајева
 Русија
Неле Жилинскиене
 Литванија

Сатница

Датум Време Коло
12. август 1994. Квалификације
14. август 1994. Финале

Резултати

Квалификације

У квалификацијама атлетичарке су биле подељене у две групе по 13 такмичарки. Квалификациона норма је износила 1,93 метара (КВ) коју су прескочиле 7 такмичарке а 5 такмичарки су се пласирале на основу резултата (кв).[1][2]

Место Група Атлетичарка Земља Резултат Белешка
1. А Брита Билач  Словенија 1,92 КВ
2. А Хајке Хенкел  Немачка 1,92 КВ, ЛРС
3. А Инга Бабакова  Украјина 1,92 КВ
4. А Јелена Гуљајева  Русија 1,92 КВ
5. Б Tatsiana Sheuchyk  Белорусија 1,92 КВ, ЛРС
6. Б Неле Жилинскиене  Литванија 1,62 КВ
7. Б Јелена Топчина  Русија 1,92 КВ, ЛРС
8. Б Светлана Лесева  Бугарска 1,92 КВ, ЛРС
9. А Зузана Хлавонова  Чешка 1,90 кв, ЛРС
10. А Катажина Мајхжак  Пољска 1,90 ЛРС
11. А Олга Болсова  Молдавија 1,90 ЛРС
12. А Јевгенија Жданова  Русија 1,90
13. Б Хајке Балк  Немачка 1,90 кв
14. Б Хане Хаугланд  Норвешка 1,90 кв
15. Б Сигрид Кирхман  Аустрија 1,90 кв, ЛРС
16. Б Сиглинде Кадуш  Швајцарска 1,90 ЛРС
17. Б Ина Глизнута  Молдавија 1,90 ЛРС
18. А Елеонора Милушева  Бугарска 1,88 ЛРС
19. А Џулија Бенет  Уједињено Краљевство 1,85 ЛРС
19. А Сандрене Фрико  Француска 1,85 ЛРС
19. А Моника Јагар  Румунија 1,85 ЛРС
22. А Валентина Готовска  Летонија 1,85 ЛРС
23. А Пиа Зинк  Данска 1,85 ЛРС
24. Б Лаура Шар  Данска 1,85
25. Б Антонела Бевилакуа  Италија 1,85 ЛРС
26. Б Доната Јанцевич  Пољска 1,85 ЛРС
27. Б Ержебет Фазекаш  Мађарска 1,85 ЛРС
28. Б Наталија Јонхере  Белгија 1,85 ЛРС
29. Б Деби Марти  Уједињено Краљевство 1,85 ЛРС
30. А Хане Андерсен  Норвешка 1,80 ЛР
31. А Клаудија Елингер  Швајцарска 1,80 ЛР
32. Б Татјана Храмова  Белорусија 1,80 ЛРС
33. Б Ники Бакојиани  Грчка 1,80 ЛРС
34. Б Леа Хагет  Уједињено Краљевство 1,75 ЛРС
А Ленка Рихакова  Белорусија БП

Финале

Финале је одржано 14. августа 1994. године.[2][3]

Место Атлетичарка Земља Резултат Белешка
Брита Билач  Словенија 2,00 =ЕРС НР, ЛР
Јелена Гуљајева  Русија 1,96
Неле Жилинскиене  Литванија 1,93
4. Инга Бабакова  Белорусија 1,93
5. Хане Хаугланд  Норвешка 1,92 ЛРС
6. Хајке Балк  Немачка 1,92 ЛРС
7. Светлана Лесева  Бугарска 1,90
7. Јелена Топчина  Русија 1,90
9. Tatsiana Sheuchyk  Белорусија 1,90
10. Сигрид Кирхман  Аустрија 1,90 =ЛРС
11. Зузана Хлавонова  Чешка 1,85
12 Хајке Хенкел  Немачка 1,85

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 16. Европског првенства 1938—1994.[4]

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Уједињено Краљевство 2 2 2 6
2.  Румунија 2 2 0 4
3.  Западна Немачка 2 0 1 3
4.  СССР 1 5 3 9
5.  Чехословачка 1 1 2 4
6.  Бугарска 1 1 0 2
7.  Италија 1 0 2 3
8.  Источна Немачка 1 1 0 2
9.  Аустрија 1 0 0 1
 Француска 1 0 0 1
 Мађарска 1 0 0 1
 Словенија 1 0 0 1
13.  Југославија 0 2 0 2
14.  Холандија 0 1 0 1
 Русија 0 1 0 1
16.  Данска 0 0 1 1
Њемачка Немачка 0 0 1 1
 Литванија 0 0 1 1
 Пољска 0 0 1 1
Укупно {19} 15 16 14 45

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

Атлетичарка Земља
1. Јоланда Балаш  Румунија 2 1 0 3
2. Роземари Акерман  Источна Немачка 1 1 0 2
Тајсија Ченчик  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Сара Симеони  Италија 1 0 2 3

Референце

  1. ^ Резултати квалификација скока увис
  2. ^ а б Резултати у извештају ЕАА pp. 468.
  3. ^ Резултати финала скока увис
  4. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца

Спољашње везе

  • Резултати
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 1994.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 20 км ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 3.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 100 м препоне
  • 400 м препоне
  • 10 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок удаљ
  • кугла
  • диск
  • копље
  • седмобојј
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023