Европско првенство у атлетици на отвореном 1966 — скок увис за мушкарце

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 8. Европском првенству у атлетици 1966. одржано је 31. августа и 1. септембра на Непстадиону у Будимпешти (Мађарска) .

Титулу освојену у Београду 1962, није бранио Валериј Брумељ из Совјетског Савеза.

Земље учеснице

Учествовало је 20 такмичара из 13 земаља.

Албанија (1)
Бугарска (1)
Западна Немачка (3)
Исланд (1)
Источна Немачка (1)
Италија (1)
Мађарска (1)
Пољска (1)
СССР (3)
Француска (3)
Чехословачка (3)
Шведска (3)
Шпанија (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1966.
Светски рекорд	Валериј Брумељ	СССР	2,28	Москва, Совјетски Савез	21. јул 1963.
Европски рекорд			2,28	Москва, Совјетски Савез	21. јул 1963.
Рекорди европских првенстава			2,21	Београд, Југославија	16. септембар 1962.

Освајачи медаља


Жак Мадибо Француска	Робер Сент-Роз Француска	Валериј Скворцов СССР

Сатница

Датум	Време	Ниво
31. август 1966.	10:00	Квалификације
1. септембар 1966.		Финале

Резултати

Квалификације

Квалификациона норма за улазак у финале била је 2,06 м (КВ) коју је прескочио 1 такмичар. Осталих 12 пласирало се на основу постигнутог резултата (кв).^[1]^[2]

Пласман	Атлетичар	Земља	Резултат	Белешке
1.	Ингомар Сигхарт	Западна Немачка	2,06	КВ,ЛРС
2.	Волфганг Шилковски	Западна Немачка	2,03	кв
3.	Валериј Скворцов	СССР	2,03	кв
4.	Валентин Гаврилов	СССР	2,03	кв
5.	Кјел-Аке Нилсон	Шведска	2,03	кв, ЛРС
6.	Робер Сент-Роз	Француска	2,03	кв
7.	Бо Јонсон	Шведска	2,03	кв, ЛРС
8.	Јан Далгрин	Шведска	2,03	кв, ЛРС
9.	Јанош Медоварски	Мађарска	2,03	кв, ЛР
10.	Жак Мадибо	Француска	2,03	кв
11.	Андреј Кмарски	СССР	2,03	кв
12.	Јевгени Јорданов	Бугарска	2,03	кв, ЛР
13.	Едвард Черник	Пољска	2,03	кв
14.	Шандор Носали	Мађарска	2,00	=ЛР
15.	Рудолф Хубнер	Чехословачка	2,00	ЛР
16.	Gilbert Vallaeys	Француска	2,00	ЛР
17.	Вернер Пфајл	Источна Немачка	2,00	ЛРС
18.	Милан Харанта	Чехословачка	2,00	ЛР
19.	Рудолф Баудис	Чехословачка	2,00	ЛРС
20.	Jón Þordur Ólafsson	Исланд	1,95	ЛРС
21.	Луис Гарига	Шпанија	1,95	ЛРС
22.	Ерминио Ацаро	Италија	1,95	ЛРС
22.	Гинтер Спилвогел	Западна Немачка	1,95	ЛРС
22.	Илија Мазнику	Албанија	1,85	ЛР

Финале

Такмичење је одржано 1. септембра 1966. године.^[2]^[3]

Пласман	Атлетичар	Држава	Резултат	Белешке
	Жак Мадибо	Француска	2,12	ЛР
	Робер Сент-Роз	Француска	2,12	ЛРС
	Валериј Скворцов	СССР	2,09
4.	Едвард Черник	Пољска	2,06	ЛРС
5.	Андреј Кмарски	СССР	2,06	ЛР
6.	Волфганг Шилковски	Западна Немачка	2,06	ЛР
7.	Валентин Гаврилов	СССР	2,06	ЛРС
8.	Кјел-Аке Нилсон	Шведска	2,03	=ЛРС
8.	Ингомар Сигхарт	Западна Немачка	2,03
10.	Јан Далгрин	Шведска	2,03	=ЛРС
11.	Јанош Медоварски	Мађарска	2,03	=ЛР
12.	Бо Јонсон	Шведска	2,03	=ЛРС
13.	Јевгени Јорданов	Бугарска	1,95

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 8. Европског првенства на отвореном 1934—1966.

Биланс медаља, екипно

	Земља
1.	Шведска	4	2	1	7
2.	Финска	1	1	3	5
3.	Француска	1	1	1	3
4.	Уједињено Краљевство	1	1	0	2
5.	Совјетски Савез	1	0	2	3
6.	Чехословачка	0	2	1	3
7,	Норвешка	0	1	0	1
	Укупно {7}	8	8	8	24

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

	Атлетичар	Земља
1.	Калеви Коткас	Финска	1	1	0	2
1.	Алан Патерсон	Уједињено Краљевство	1	1	0	2
3.	Јиржи Лански	Чехословачка	0	2	0	2
4.	Стиг Петерсон	Шведска	0	1	1	2

Види још

Референце

^ Резултати квалификација скока увис за мушкарце
^ ^а ^б Резултати скока увис у извештају ЕАА стр 401.
^ Резултати финала скока увис

Европско првенство у атлетици на отвореном 1966.

Мушке дисциплине

Женске дисциплине

Европски прваци у атлетици - скок увис

мушкарци

на отвореном
1934: Калеви Коткас (ФИН) • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ) • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ) • 1950: Алан Патерсон (ВБ) • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ) • 1958: Рикард Дал (ШВЕ) • 1962: Валериј Брумељ (СССР) • 1966: Жак Мадибо (ФРА) • 1969: Валентин Гаврилов (СССР) • 1971: Кестутис Шапка (СССР) • 1974: Јеспер Теринг (ДАН) • 1978: Владимир Јашченко (СССР) • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1986: Игор Паклин (СССР) • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ) • 1994: Стајнар Хен (НОР) • 1998: Артур Партика (ПОЉ) • 2002: Јарослав Рибаков (РУС) • 2006: Андреј Сиљнов (РУС) • 2010: Александар Шустов (РУС) • 2012: Роберт Грабарз (ВБ) • 2014: Богдан Богдаренко (УКР) • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА) • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)
у дворани
1970: Валентин Гаврилов (СССР) • 1971: Иштван Мајор (МАЂ) • 1972: Иштван Мајор (МАЂ) • 1973: Иштван Мајор (МАЂ) • 1974: Kestutis Sapka (СССР) • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ) • 1976: Sergey Senyukov (СССР) • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ) • 1978: Владимир Јашченко (СССР) • 1979: Владимир Јашченко (СССР) • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА) • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1983: Карло Тренхард (ФРГ) • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1990: Артур Партика (ПОЉ) • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1994: Далтон Грант (ВБ) • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ) • 1998: Артур Патрика (ПОЉ) • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС) • 2002: Стефан Странд (ШВЕ) • 2005: Стефан Холм (ШВЕ) • 2007: Стефан Холм (ШВЕ) • 2009: Иван Ухов (РУС) • 2011: Иван Ухов (РУС) • 2013: Сергеј Мудров (РУС) • 2015: Данил Циплаков (РУС) • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ) • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене

на отвореном
1938: Ибоља Чак (МАЂ) • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА) • 1950: Шила Лервил (ВБ) • 1954: Телма Хопкинс (ВБ) • 1958: Јоланда Балаш (РУМ) • 1962: Јоланда Балаш (РУМ) • 1966: Тајсија Ченчик (СССР) • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ) • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ) • 1974: Роземари Акерман (ГДР) • 1978: Сара Симеони (ИТА) • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1986: Стефка Костадинова (БУГ) • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ) • 1994: Брита Билач (СЛО) • 1998: Моника Јагар (РУМ) • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ) • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ) • 2010: Бланка Влашић (ХРВ) • 2012: Рут Беитија (ШПА) • 2014: Рут Беитија (ШПА) • 2016: Рут Беитија (ШПА) • 2018: Марија Ласицкене (РУС)
у дворани
1970: Илона Гузенбауер (АУТ) • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ) • 1972: Рита Шмит (ДДР) • 1973: Јорданка Благоева (БУГ) • 1974: Роземари Акерман (ДДР) • 1975: Роземари Акерман (ДДР) • 1976: Роземари Акерман (ДДР) • 1977: Сара Симеони (ИТА) • 1978: Сара Симеони (ИТА) • 1979: Андреа Матај (МАЂ) • 1980: Сара Симеони (ИТА) • 1981: Сара Симеони (ИТА) • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1983: Тамара Бикова (СССР) • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1985: Стефка Костадинова (БУГ) • 1986: Андреја Бинијас (ДДР) • 1987: Стефка Костадинова (БУГ) • 1988: Стефка Костадинова (БУГ) • 1989: Алина Астафеј (РУМ) • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ) • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ) • 1994: Стефка Костадинова (БУГ) • 1996: Алина Астафеј (НЕМ) • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ) • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ) • 2002: Марина Купцова (РУС) • 2005: Ана Чичерова (РУС) • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ) • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ) • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА) • 2013: Рут Беитија (ШПА) • 2015: Марија Кучина (РУС) • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ) • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

п р у Европско првенство у атлетици на отвореном — Скок увис
Мушкарци	1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022
Жене	1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

п р у Европско првенство у атлетици у дворани — Скок увис
Мушкарци	1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023
Жене	1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023