Bisulfit

Bisulfitni jon (IUPAC-preporučena nomenklatura: hidrogen sulfit) je jon HSO₃⁻. Soli koje sadrže HSO₃⁻ jon se nazivaju bisulfitima, a takođe su poznate kao sulfitne lužine. Na primer, natrijum bisulfit je NaHSO₃.^[1][2]

Bisulfitne soli se tipično pripremaju reakcijom alkalnih rastvora sa viškom sumpor dioksida:

SO₂ + NaOH → NaHSO₃

HSO₃⁻ je konjugovana baza sumporaste kiseline, H₂SO₃:

H₂SO₃ ⇌ HSO₃⁻ + H⁺

Sumporasta kiselina se ne može izolovati. Ravnoteža koja je znatno konzistentnija sa spektroskopskom evidencijom je:

SO₂ + H₂O ⇌ HSO₃⁻ + H⁺

HSO₃⁻ je slaba kiselina sa pK_a od 6.97. Njena konjugovana baza je sulfitni jon, SO₃²⁻:

HSO₃⁻ ⇌ SO₃²⁻ + H⁺

Bisulfiti su redukujući agensi, kao što su i svi sulfiti i sumpor dioksid, koji sadrže sumpor u istom oksidacionom stanju (+4).

Eksperimentalni podaci sugerišu da je proton bisulfitnog jona lociran na sumporu, što mu daje C_3v simetriju. Međutim isto tako postoje dokazi sa ¹⁷O NMR spektroskopije koji sugerišu da dve tautomerne forme HSO₃⁻ postoje u dinamičkoj ravnoteži, gde jedna ima C_3v simetriju (protonacija sumpora) i druga C_s simetriju (protonacija kiseonika)^[3]. C_3v struktura je potvrđena kristalografski i, u rastvoru Ramanovom spektroskopijom (ν(S–H) = 2500 cm⁻¹).

Bisulfitne soli su uobičajeni aditivi leka epinefrin, gde sprečavaju oksidaciju u adrenohrom i rezultujuću inaktivaciju. Bisulfiti mogu u nekim slučajevima da izazovu alergijske reakcije.