Singularnost

Сингуларност или сингуларитет, у математици и физици, је тачка у којој математичка функција или физичка величина добија бесконачну вредност, као што је центар црне рупе који има бесконачну густину.[1]. Сви атоми и све честице, које се нађу у центру црне рупе, се рашчлањују и деле, ишчезавају, или прелазе у неки други вид енергије. Још увек се не може дати постојано објашњење које би могло да укаже шта се тачно дешава, али претпоставља се да је нешто од ове две могућности. Ипак, уништење енергије није могуће по Ајнштајну и то би оспорило тренутне теорије о простор-времену. Оно што се тачно зна је да у сингуларности не постоји ниједна димензија: ни висина, ни ширина, ни дужина, ни време. Да ли се стиче нека нова не зна се.

С друге стране, појавила су се истраживања (Лора Мерсини Хотон са Универзитета у Северној Каролини), која доказују да сингуларитет не постоји, баш као ни црне рупе. Она тврди да када звезда умире, емитује радијацију, познату као Хокингова радијација. Према њеном мишљењу, у овом процесу, звезда такође одбацује масу и то тако да више нема довољно густине да постане црна рупа. Она на послетку експлодира. Сингуларитет, онако како су га научници до сад предвиђали, никад не настаје, као ни хоризонт догађаја, тврди она.

Literatura

  1. ^ „Singularity”. www.oxfordlearnersdictionaries.com. Приступљено 11. 6. 2020. 
  • Shapiro Stuart L.; Teukolsky Saul A. (1991). „Formation of naked singularities: The violation of cosmic censorship”. Physical Review Letters. 66 (8): 994—997. Bibcode:1991PhRvL..66..994S. PMID 10043968. doi:10.1103/PhysRevLett.66.994. 
  • Wald, Robert M. (1984). General Relativity. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-87033-5. 
  • Misner, Charles W.; Thorne, Kip; Wheeler, John Archibald (1973). Gravitation. W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-0344-0.  §31.2 The nonsingularity of the gravitational radius, and following sections; §34 Global Techniques, Horizons, and Singularity Theorems
  • Roger Penrose(1996)"Chandrasekhar, Black Holes, and Singularities"
  • Roger Penrose(1999)"The Question of Cosmic Censorship"
  • Τ. P. Singh"Gravitational Collapse, Black Holes and Naked Singularities"
  • п
  • р
  • у
  • п
  • р
  • у
Специјална
релативност
Позадина
Основе
Формулација
Консеквенце
Простор-време
  • Светлосна купа
  • Линија света
  • Дијаграм простор-време
  • Бикватерниони
  • Минковскијев простор
Курватура простора-времена
Општа
релативност
Позадина
Фундаментални
концепти
Феномени
Једначине
  • АДМ формализам
  • БШСН формализам
  • Ајнштајнове једначине поља
  • Геодетске једначине
  • Фридманове једначине
  • Линеаризована гравитација
  • Постњутновски формализам
  • Рајчаудхуријева једначина
  • Хамилтон—Јакоби—Ајнштајнова једначина
  • Ернстова једначина
Напредне
теорије
Егзактне солуције
  • Шварцшилдова метрика (унутрашња)
  • Рајснер—Нордстрем
  • Геделова метрика
  • Керова метрика
  • Кер—Њуманова метрика
  • Казнерова метрика
  • Фридман—Леметр—Робертсон—Вокерова метрика
  • Тоб—НАТ простор
  • Милнов модел
  • pp-талас
  • Ван Стокумова прашина
  • Вајл—Луис—Папапетруове координате
Научници
Ајнштајнове једначине поља:     G μ ν + Λ g μ ν = 8 π G c 4 T μ ν {\displaystyle G_{\mu \nu }+\Lambda g_{\mu \nu }={8\pi G \over c^{4}}T_{\mu \nu }}     и њихово аналитичко решење Ернстовом једначином:     ( u ) ( u r r + u r / r + u z z ) = ( u r ) 2 + ( u z ) 2 . {\displaystyle \displaystyle \Re (u)(u_{rr}+u_{r}/r+u_{zz})=(u_{r})^{2}+(u_{z})^{2}.}
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
  • Енциклопедија Британика