Azot-dioksid

Azot-dioksid

Nazivi
Sistemski IUPAC naziv Dioksidoazot[1] (aditiv)
Drugi nazivi azot(IV) oksid[1]
Identifikacija
CAS broj	10102-44-0 Y
3D model (Jmol)	interaktivna slika interaktivna slika interaktivna slika
ChEBI	CHEBI:33101 Y
ChemSpider	2297499 Y
ECHA InfoCard	100.030.234
EC broj	233-272-6
Gmelin Referenca	976
PubChem[2][3] C ID	3032552
RTECS	QW9800000
UN broj	1067
SMILES O=[N]=O o:n:o [O-][N++][O-]
Svojstva
Hemijska formula	NO 2•
Molarna masa	46,0055 g mol-1
Agregatno stanje	narandžasti gas
Gustina	2,62 g dm-3
Tačka ključanja	21 °C (70 °F; 294 K)
Rastvorljivost u vodi	Reaguje
Napon pare	98.80 kPa (at 20 °C)
Indeks refrakcije (nD)	1.449 (na 20 °C)
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Diedralno digonalan
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	ICSC 0930
GHS grafikoni
GHS signalna reč	Opasnost
GHS opis opasnosti	H270, H314, H330
GHS mere predostrožnosti	P220, P260, P280, P284, P305+351+338, P310
EU klasifikacija (DSD)	T+
R-oznake	R26, R34, R8
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S28, S36/37/39, S45
NFPA 704	0 3 0 OX
Srodna jedinjenja
Srodne Azotni oksidi	Azot pentoksid Azot tetroksid Azot trioksid Azot-monoksid Azot suboksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Azot-dioksid je hemijsko jedinjenje sa formulom NO
2. On je jedan od nekoliko oksida azota. NO
2 je intermedijar u industrijskoj sintezi azotne kiseline. Milioni tona ove kiseline se proizvedu svake godine. Ovaj crveno smeđi toksični gas ima karakteristični oštar miris. On je zagađivač vazduha. Azot-dioksid je paramagnetičan povijeni molekul sa C_2v simetrijom.

Osobine

Azot-dioksid ima molarnu masu od 46.0055, te je teži od vazduha, čija prosečna molarna masa je 28.8. Na osnovu zakona o idealnim gasovima, NO₂ je gušći od vazduha.

Dužina veze između atoma azota i kiseonika je 119.7 pm. Ova dužina veze je konzistentna sa redom veze od jedan i jedna četvrtina, kao u ozonu (O₃). Osnovno elektronsko stanje azot-dioksida je stanje dubleta, pošto postoji jedan nespareni elektron koji je delokalizovan preko obe veze.

Pojava

-NO- postoji u ravnoteži sa azot tetroksidom (N
2O
4):

2 NO
2 ⇌ N
2O
4

Ravnoteža je karakterisana sa -1=ΔH = −57.23 kJ/mol-, te je reakcija egzotermna. Na višim temperaturama ravnoteža se pomera na levo. Bezbojni dijamagnetik -N- se može dobiti kao čvrsta materija sa tačkom topljenja na −11.2 °C.^[4]

Priprema i reakcije

Azot-dioksid tipično nastaje putem oksidacije azot-monoksida kiseonikom u vazduhu:^[4]

2 NO + O
2 → 2 NO
2

U laboratorijskim uslovima, NO
2 se može pripremiti putem dvostepene procedure toplotnom dekompozicijom azot pentoksida, koji se dobija dehidracijom azotne kiseline:

2 HNO
3 → N
2O
5 + H
2O

2 N
2O
5 → 4 NO
2 + O
2

Termalna dekompozicija nekih metalnih nitrata takođe proizvodi NO
2:

2 Pb(NO
3)
2 → 2 PbO + 4 NO
2 + O
2

Alternativno, redukcija koncentrovane azotne kiseline metalom (kao što je bakar) se može koristiti.

4 HNO
3 + Cu → Cu(NO₃)₂ + 2 NO
2 +2 H₂O

Finalno dodavanjem koncentrovane azotne količine kalaju nastaje NO
2 i kalajna kiselina kao sporedni proizvod.

4HNO₃ + Sn → H₂O + H₂SnO₃ + 4 NO₂

Reference

Spoljašnje veze

• Međunarodna karta hemijske bezbednosti 0930
• Oksidi azota

Azot-dioksid на Викимедијиној остави.