Anglo-zulski rat

Detalji slike koja prikazuje Bitku kod Rorkovog prelaza

Vreme:	11. januar – 4. jul 1879 (5 meseci, 3 sedmice i 2 dana)
Mesto:	Južna Afrika
Ishod:	Britanska pobeda
Teritorijalne promene:	Britanska anektiranje Kraljevstva Zulu

Sukobljene strane

Britanska imperija

Kraljevstvo Zulu

Jačina

1. invazija:
15.000–16.000^[а]

6.600 britanske trupe
9.000 Afrikanci

17 topova
1 Getlingov mitraljez

2. invazija:
25.000^[1]^[б]

16.000 britanske trupe
7.000 domoroci
2.000–3.000 civilni transport

10 topova
2 Getlingova mitraljeza

35.000^[в]

Žrtve i gubici

1.902 ubijeno
256 ranjeno

6.930 ubijeno^[2]

Anglo-zulski rat je vođen 1879. godine između Britanskog carstva i Kraljevstva Zulu. Nakon uspešnog uvođenja federacije u Kanadi lorda Karnarvona, mislilo se da bi slični politički napori, zajedno s vojnim kampanjama, mogli uspeti i sa afričkim kraljevstvima, plemenskim oblastima i Burskom republikom u Južnoj Africi. Godine 1874, ser Henri Bartl Frer je poslat u Južnu Afriku kao visoki komesar za Britansko carstvo da ostvari takve planove. Među preprekama je bilo i prisustvo nezavisnih država Južnoafričke Republike i kraljevina Zululand i njena vojska.^[3]

Frer je na svoju inicijativu, bez odobrenja britanske vlade^[4]^[г] i sa namerom podsticanja rata sa Zulu, dana 11. decembra 1878. godine, zulskom kralju Ketšvaju postavio ultimatum koji on nije mogao prihvatiti, uključujući raspuštanje njegove vojske i odustajanje od ključnih kulturnih tradicija.^[5]^[д] Bartl Frer je tada poslao lorda Čelmsforda da napadne Zululand nakon što taj ultimatum nije ispunjen.^[6] Rat je značajan po nekoliko posebno krvavih bitaka, uključujući uvodnu pobedu Zulua u Bici kod Isandluane, čemu je sledio poraz velike vojske Zulua u Rorkovom prolazu od strane male snage britanskih trupa. Rat je na kraju rezultirao britanskom pobedom i okončanjem dominacije Zulu naroda nad regionom.

Zaleđina

Britansko carstvo

Do 1850-ih, Britansko carstvo je imalo kolonije u južnoj Africi koje su se graničile sa raznim burskim naseljima, autohtonim afričkim kraljevstvima kao što su Zulu i Basoto i brojnim autohtonim plemenskim oblastima i državama. Različite interakcije sa tim grupama pratile su ekspanzionističku politiku. Kejp kolonija je formirana nakon što je Anglo-holandskim ugovorom iz 1814. godine holandska kolonija Kejptaun trajno ustupljena Britaniji, a njena teritorija se značajno proširila u 19. veku. Natal, u jugoistočnoj Africi, proglašen je britanskom kolonijom 4. maja 1843, nakon što je Britanska vlada aneksirala Bursku Republiku Nataliju. Stvari su došle do vrhunca kada su tri sina i brat poglavice Zulua Sirajoa organizovali raciju u Natal i odveli dve žene koje su bile pod britanskom zaštitom.

Otkriće dijamanata 1867. u blizini reke Val, oko 550 mi (890 km) severoistočno od Kejptauna, okončalo je izolaciju Bura u unutrašnjosti i imalo značajan uticaj na događaje. Otkriće je izazvalo žurbu sa dijamantima koja je privukla ljude iz celog sveta, što je Kimberli za pet godina pretvorilo u grad sa 50.000 stanovnika i privuklo pažnju britanskih imperijalnih interesa. Tokom 1870-ih, Britanci su aneksirali Zapadni Grikvalend, mesto otkrića Kimberli dijamanata.

Godine 1874, Lord Karnarvon, državni sekretar za kolonije, koji je ostvario federaciju u Kanadi 1867, smatrao je da bi slična šema mogla da funkcioniše u Južnoj Africi. Južnoafrički plan je pozivao na vladajuću belu manjinu umesto crne većine, što bi obezbedilo veliku količinu jeftine radne snage za britanske plantaže šećera i rudnike.^[7] Karnarvon je, u pokušaju da proširi britanski uticaj 1875. godine, pristupio je burskim državama Slobodna Država Oranje i Transvalskoj Republici i pokušao da organizuje federaciju britanskih i burskih teritorija, ali su ga burske vođe odbile.

Lord Karnarvon je 1877. godine postavio ser Bartla Frera za visokog komesara za južnu Afriku. Karnarvon je imenovao Frera na tu poziciju pod uslovom da će raditi na sprovođenju Karnarvonovog plana konfederacije i da bi Frer tada mogao da postane prvi britanski guverner federalnog južnoafričkog dominiona. Frer je poslat u Južnu Afriku kao visoki komesar da sprovede ovaj plan. Jedna od prepreka takvoj šemi bilo je prisustvo nezavisnih burskih država Južnoafričke Republike, neformalno poznatih kao Republika Transval i Slobodna Država Oranje, i Kraljevine Zululand. Bartl Frer nije gubio vreme u izlaganju šeme i stvaranju casus belli protiv Zulua preuveličavajući značaj brojnih nedavnih incidenata.^[8]

Do 1877. godine, ser Teofil Šepston, britanski sekretar za urođeničke poslove u Natalu, aneksirao je Republiku Transval za Britaniju koristeći poseban nalog. Buri iz Transvala su se usprotivili, ali sve dok je Zulu pretnja postojala, našli su se između dve pretnje; bojali su se da će, ako uzmu oružje da se odupru britanskoj aneksiji, kralj Kečvajo i Zulu iskoristiti priliku da napadnu. Uzastopne britanske aneksije, a posebno aneksija Zapadnog Grikvalenda, izazvale su klimu uzavrele nelagode u burskim republikama.

Šepston se bunio protiv remetilačkog efekta dozvoljavanja Kečvajovom režimu da ostane. „Moć Zulua“, on je izjavio, „koren je i stvarna snaga svih urođeničkih poteškoća u Južnoj Africi“. U decembru 1877. pisao je Karnarvonu: „Kečvajo je tajna nada svakog sitnog nezavisnog poglavice stotinama milja od njega koji oseća želju da njegova boja prevlada, i dok ta nada ne bude uništena, oni neće pristati da se podvrgnu vladavini civilizacije“. Ranije u oktobru 1877, Šepston je prisustvovao sastanku sa vođama Zulua u blizini Krvave reke da bi se rešio spor oko zemlje između Zulua i Bura. Predložio je kompromis sa Burima i sastanak je prekinut bez jasnih rezolucija. On se osvetnički okrenuo protiv Zulua, rekavši da je došao u posed „najneosporivijih, najjačih i najjasnijih dokaza“ koji nikada ranije nisu obelodanjeni, za podršku tvrdnjama Bura. On je odbacio Zulu tvrdnje kao „okarakterisane lažima i izdajom do mere za koju nisam mogao da verujem da su čak i divljaci sposobni“.^[9]

Napomene

^ Colenso 1880, стр. 263–64 daje 6.669 imperijalnih i kolonijalnih trupa i 9.035 lokalnog kontigenta. Morris 1998, стр. 292 daje 16,800
^ Colenso 1880, стр. 396 daje britansku jačinu u aprilu kao 22,545.
^ Colenso 1880, стр. 318 daje ukupnu jačinu Zulu armije od 35.000, od kojih je 4.000 ostalo sa Ketšvajo, dok je ostatak marširao u dve kolone.
^ Knight 2003, стр. 9 navodi „Do kasne 1878 Frer je manipulisao diplomatsku krizu sa Zulu narodom ...”
^ Knight 2003, стр. 11 napominje „... ultimatum za koji, Frer je znao, oni nisu mogli da se povinuju.

Reference

^ Morris 1998, стр. 498.
^ Knight & Castle 1999, стр. 115.
^ Knight (1992, 2002), p. 8.
^ Spiers 2006, стр. 41.
^ Colenso 1880, стр. 261–62.
^ Morris 1998, стр. 291–92.
^ Gump 1996, стр. 73–93.
^ Gump 1996, стр. 91.
^ Meredith 2007, стр. 89.

Literatura

Archer, Christon I.; Ferris, John R.; Herwig, Holger H.; Travers, Timothy H. E. (2008). World History of Warfare. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-1941-0.
Barthorp, Michael (2002). The Zulu War: Isandhlwana to Ulundi. Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-304-36270-7.
Bourquin, S. (1978). „The Zulu military organization and the challenge of 1879”. Military History Journal. 4 (4).
Brookes, Edgar H; Webb, Colin de B. (1965). A History of Natal. Brooklyn: University of Natal Press. ISBN 978-0-86980-579-4.
Colenso, Frances E. (1880). History of the Zulu War and Its Origin. Assisted by Edward Durnford. London: Chapman & Hall.
David, Saul (februar 2009). „The Forgotten Battles of the Zulu War”. BBC History Magazine. 10 (2). стр. 26—33.
Dutton, Roy (2010). Forgotten Heroes Zulu & Basuto Wars including Medal Roll 1877-8-9. Infodial. ISBN 978-0-9556554-4-9.
French, Gerald (2014) [1939]. Lord Chelmsford and the Zulu War. London: John Lane, The Bodley Head. ISBN 978-1-4738-3510-8.
Giliomee, Hermann Buhr; Mbenga, Bernard (2007). New History of South Africa. Tafelberg. ISBN 978-0-624-04359-1.
Gump, James O. (1996). The Dust Rose Like Smoke: The Subjugation of the Zulu and the Sioux. Bison Books. ISBN 978-0-8032-7059-6.
Guy, Jeff (1994). The Destruction of the Zulu Kingdom: The Civil War in Zululand, 1879–1884. University of Natal Press. ISBN 978-0-86980-892-4.
Knight, Ian (1995). Brave Men's Blood: The Epic of the Zulu War, 1879. Pen & Sword Military Classics. ISBN 978-1-84415-212-4.
Knight, Ian (1996). Rorke's Drift, 1879: 'pinned Like Rats in a Hole'. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-506-7.
Knight, Ian (2003). The Zulu War 1879. Osprey. ISBN 978-1-84176-612-6.
Knight, Ian (2005). British Fortifications in Zululand 1879. Osprey. ISBN 978-1-84176-829-8.
Knight, Ian; Castle, Ian (1999). British Army: Zulu War to the Boer War. Brassey's UK. ISBN 978-1-85753-284-5.
Laband, John; Knight, Ian (1996). The Anglo-Zulu War. Stroud: Sutton. ISBN 978-0-86985-829-5.
Laband, John (2009). Historical Dictionary of the Zulu Wars. Scarecrow. ISBN 978-0-8108-6300-2.
Lock, Ron; Quantrill, Peter (2002). Zulu Victory: The Epic of Isandlwana and the Cover-up. Greenhill. ISBN 978-1-85367-505-8.
Martineau, John (1895). „Chapter xix”. The life and correspondence of the Right Hon. Sir Bartle Frere, bart., G.C.B., F.R.S., etc. Vol. ii. London: J. Murray.
Meredith, Martin (2007). Diamonds, Gold and War: The Making of South Africa. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-8614-5.
Morris, Donald R. (1998). The Washing of the Spears: A History of the Rise of the Zulu Nation Under Shaka and Its Fall in the Zulu War of 1879. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80866-1.
Raugh, Harold E. (2011). Anglo-Zulu War, 1879: A Selected Bibliography. Scarecrow. ISBN 978-0-8108-7227-1.
Spiers, Edward M. (2006). The Scottish Soldier and Empire, 1854–1902. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2354-9.
Thompson, P. S. (2006). Black Soldiers of the Queen: The Natal Native Contingent in the Anglo-Zulu War. University of Alabama Press. ISBN 978-0-8173-5368-1.
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Zululand”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.

Spoljašnje veze

Anglo-zulski rat на Викимедијиној остави.

Rorke's Drift and the Anglo–Zulu War website
Anglo–Zulu War Historical Society
The Keynsham Light Horse
Anglo–Zulu War, 1878–1879 by Ralph Zuljan
„The Rorke's Drift VC Discussion Forum”. rorkesdriftvc.com. 15. 12. 2001. Приступљено 9. 4. 2016.