Европско првенство у атлетици у дворани 1973 — 400 метара за жене

Такмичење у дисциплини трчања на 400 метара у женској конкуренцији на 4. Европском првенству у атлетици у дворани 1973. одржано је 10. и 11. марта у Арени Ахој у Ротердаму, Холандија.

Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1972. у Греноблу бранила је Кристел Фрезе из Западне Немачке.

Земље учеснице

Учествовало је 14 атлетичарки из 10 земаља.

Рекорди

Извор:^[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1973.
Светски рекорд^[2]	Мерилин Невил	Уједињено Краљевство	53,01	Беч, Аустрија	14. март 1970
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава
Рекорди после завршеног Европског првенства 1973.
Нових рекорда није било

Освајачи медаља


Верона Барнард Уједињено Краљевство	Валтрауд Дич Источна Немачка	Ренате Зинах Источна Немачка

Резултати

Квалификације

У квалификацијама такмичарке су биле подељене у четири групе: прва и друга са по 4, а трећа и четврта по 3 такмичарке. У полуфинале су се пласирале по два првопласиране из све четири групе (КВ).^[3]

Пласман	Група	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
1.	1	Верона Елдер	Уједињено Краљевство	53,98	КВ
2.	1	Ренате Зибах	Источна Немачка	54,30	КВ
2.	2	Кристел Фрезе	Западна Немачка	54,30	КВ
4.	1	Каролине Кефер	Аустрија	54,31	ЛРС
5.	2	Љиљана Томова	Бугарска	54,56	КВ
6.	1	Шантал Леклерк	Француска	54,69	ЛР
7.	3	Ерика Ванштајн	Западна Немачка	54,23	КВ
8.	4	Данута Пијећик	Пољска	55,14	КВ
9.	2	Никол Дикло	Француска	55,17	ЛРС
10.	4	Валтрауд Дич	Источна Немачка	55,28	КВ
11.	3	Шантал Жувом	Француска	55,65	КВ
12.	2	Леа Алерт	Белгија	55,75	ЛР
13.	4	Хосефина Салгадо	Шпанија	56,04	НР
14.	3	Нина Зјускова	Совјетски Савез	56,32	ЛР

Полуфинале

Такмичарке су биле подељене у две полуфиналне групе. У финале су се пласирале по две првопласиране из обе групе (КВ).^[4]

Пласман	Група	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
1.	1	Верона Елдер	Уједињено Краљевство	53,35	КВ
2.	1	Валтрауд Дич	Источна Немачка	53,44	КВ
3.	1	Ерика Ванштајн	Западна Немачка	54,23	ЛР
4.	1	Љиљана Томова	Бугарска	54,26	ЛР
5.	2	Ренате Зибах	Источна Немачка	54,52	КВ
6.	2	Кристел Фрезе	Западна Немачка	54,71	КВ
7.	2	Данута Пијећик	Пољска	54,87	ЛР
8.	2	Шантал Жувом	Француска	55,09	ЛР

Финале

Извор:^[5]

Пласман	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
	Верона Барнард	Уједињено Краљевство	53,04	ЛРС
	Валтрауд Дич	Источна Немачка	53,35	ЛРС
	Ренате Зибах	Источна Немачка	53,49	ЛР
4.	Кристел Фрезе	Западна Немачка	53,78	ЛРС

Укупни биланс медаља у трци на 400 метара за жене после 4. Европског првенства на отвореном 1970—1973.

Биланс медаља, екипно

	Земља
1.	Уједињено Краљевство	2	0	0	2
2.	Западна Немачка	1	3	1	5
3.	СССР	1	0	0	1
4.	Источна Немачка	0	1	1	2
5.	Аустрија	0	0	1	1
5.	Француска	0	0	1	1
	Укупно {6}	4	4	4	12

Вишеструки освајачи медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

	Атлетичарка	Земља
1.	Кристел Фрезе	Западна Немачка	1	1	0	2
2.	Инге Бединг	Западна Немачка	0	2	0	2

Референце

^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 377. Приступљено 14. новембар 2018.
^ Развој светског рекорда на 400 метара Track and Field Statistics
^ Резултати квалификација женске трке на 400 м сајт maik-richter.de
^ Резултати полуфинала женске трке на 400 м сајт maik-richter.de
^ Резултати финалне женске трке на 400 м сајт maik-richter.de

Спољашње везе

Комплетни резултати ЕПд 1973, сајт maik-richter.de
Комплетни резултати ЕПд 1973, сајт ЕАА
Резултати ЕПА 1973 на сајту todor66.com

Европско првенство у атлетици

На отвореном

Торино 1934.
Париз 1938. (М)
Беч 1938. (Ж)
Осло 1946.
Брисел 1950.
Берн 1954.
Стокхолм 1958.
Београд 1962.
Будимпешта 1966.
Атина 1969.
Хелсинки 1971.
Рим 1974.
Праг 1978.
Атина 1982.
Штутгарт 1986.
Сплит 1990.
Хелсинки 1994.
Будимпешта 1998.
Минхен 2002.
Гетеборг 2006.
Барселона 2010.
Хелсинки 2012.
Цирих 2014.
Амстердам 2016.
Берлин 2018.
Минхен 2022.
Рим 2024.

У дворани

Беч 1970.
Софија 1971.
Гренобл 1972.
Ротердам 1973.
Гетеборг 1974.
Катовице 1975.
Минхен 1976.
Сан Себастијан 1977.
Милано 1978.
Беч 1979.
Зинделфинген 1980.
Гренобл 1981.
Милано 1982.
Будимпешта 1983.
Гетеборг 1984.
Пиреј 1985.
Мадрид 1986.
Лијевен 1987.
Будимпешта 1988.
Хаг 1989.
Глазгов 1990.
Ђенова 1992.
Париз 1994.
Стокхолм 1996.
Валенсија 1998.
Гент 2000.
Беч 2002.
Мадрид 2005.
Бирмингем 2007.
Торино 2009.
Париз 2011.
Гетеборг 2013.
Праг 2015.
Београд 2017.
Глазгов 2019.
Торуњ 2021.
Истанбул 2023.

п р у Европско првенство у атлетици у дворани 1973.
Мушкарци	60 м 400 м 800 м 1500 м 3.000 м 60 м препоне штафета 4x2 круга штафета 4х4 круга скок увис скок мотком скок удаљ троскок кугла
Жене	60 м 400 м 800 м 1500 м 60 м препоне штафета 4x1 круг штафета 4х2 круга скок увис скок удаљ кугла

Европски прваци у атлетици - трка на 400 метара

мушкарци

на отвореном
1934: Адолф Мецнер (НЕМ) • 1938: Годфри Браун (ВБ) • 1946: Нилс Холст-Серенсен (ДАН) • 1950: Derek Pugh (ВБ) • 1954: Ardalion Ignatyev (СССР) • 1958: John Wrighton (ВБ) • 1962: Robbie Brightwell (ВБ) • 1966: Stanisław Grędziński (ПОЉ) • 1969: Jan Werner (ПОЉ) • 1971: David Jenkins (ВБ) • 1974: Karl Honz (ФРГ) • 1978: Franz-Peter Hofmeister (ФРГ) • 1982: Hartmut Weber (ФРГ) • 1986: Роџер Блек (ВБ) • 1990: Роџер Блек (ВБ) • 1994: Du'aine Ladejo (ВБ) • 1998: Iwan Thomas (ВБ) • 2002: Ingo Schultz (НЕМ) • 2006: Марк Ракил (ФРА) • 2010: Кевин Борле (БЕЛ) • 2012: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2014: Мартин Руни (ВБ) • 2016: Мартин Руни (ВБ) • 2018: Метју Хадсон Смит (ВБ)
у дворани
1970: Александар Братчиков (СССР) • 1971: Анджеј Баденски (ПОЉ) • 1972: Georg Nückles (ФРГ) • 1973: Лучано Сушањ (ЈУГ) • 1974: Fons Brydenbach (БЕЛ) • 1975: Херман Келер (ФРГ) • 1976: Yanko Bratanov (БУГ) • 1977: Fons Brydenbach (БЕЛ) • 1978: Пјетро Менеа (ИТА) • 1979: Karel Kolář (ЧЕХ) • 1980: Nikolay Chernetskiy (СССР) • 1981: Андреас Кнебел (ГДР) • 1982: Павел Конмовалов (СССР) • 1983: Yevgeniy Lomtev (СССР) • 1984: Сергеј Ловачов (СССР) • 1985: Тод Бенет (ВБ) • 1986: Томас Шенлебе (ГДР) • 1987: Todd Bennett (ВБ) • 1988: Jens Carlowitz (ГДР) • 1989: Cayetano Cornet (ШПА) • 1990: Norbert Dobeleit (ДДР) • 1992: Слободан Бранковић (ЈУГ) • 1994: Du'aine Ladejo (ВБ) • 1996: Du'aine Ladejo (ВБ) • 1998: Ruslan Mashchenko (РУС) • 2000: Iliya Dzhivondov (БУГ) • 2002: Marek Plawgo (ПОЉ) • 2005: Дејвид Гилик (ИРС) • 2007: Дејвид Гилик (ИРС) • 2009: Јохан Висман (ШВЕ) • 2011: Лесли Џон (ФРА) • 2013: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2015: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2017: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2019: Карстен Вархолм (НОР)

Жене

на отвореном
1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958: Марија Иткина (СССР) • 1962: Марија Иткина (СССР) • 1966: Anna Chmelková (ЧЕХ) • 1969: Nicole Duclos (ФРА) • 1971: Helga Seidler (ГДР) • 1974: Riitta Salin (ФИН) • 1978: Марита Кох (ГДР) • 1982: Марита Кох (ГДР) • 1986: Марита Кох (ГДР) • 1990: Грит Бројер (ГДР) • 1994: Marie-José Pérec (ФРА) • 1998: Грит Бројер (ГДР) • 2002: Olesya Zykina (РУС) • 2006: Вања Стамболова (БУГ) • 2010: Татјана Фирова (РУС) • 2012: Моа Јелмер (ШВЕ) • 2014: Либанија Гренот (ИТА) • 2016: Либанија Гренот (ИТА) • 2018: Јустина Свјенти-Ерсетик (ПОЉ)
у дворани
1970: Мерилин Neufville (ВБ)) • 1971: Вера Попкова (СССР)) • 1972: Кристел Фрезе (ФРГ) • 1973: Verona Elder (ВБ) • 1974: Јелица Павличић (ЈУГ) • 1975: Verona Elder (ВБ) • 1976: Рита Вилден (ФРГ) • 1977: Марита Кох (ГДР) • 1978: Марина Сидорова (СССР) • 1979: Verona Elder (ВБ) • 1980: Елке Декер (ФРГ) • 1981: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1982: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1983: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1984: Taťána Kocembová (ЧЕХ) • 1985: Сабине Буш (ГДР) • 1986: Сабине Буш (ГДР) • 1987: Mariya Pinigina (СССР) • 1988: Петра Милер (ГДР) • 1989: Sally Gunnell (ГДР) • 1990: Marina Shmonina (СССР) • 1992: Сандра Мајерс (ШПА) • 1994: Svetlana Goncharenko (РУС) • 1996: Grit Breuer (НЕМ) • 1998: Grit Breuer (НЕМ) • 2000: Svetlana Pospelova (РУС) • 2002: Наталија Антјух (РУС) • 2005: Светлана Поспелова (РУС) • 2007: Никол Сандерс (ВБ) • 2009: Антоњина Кривошапка (РУС) • 2011: Дениса Росолова (ЧЕШ) • 2013: Пери Шејкс Дрејтон (ВБ) • 2015: Наталија Пигида (УКР) • 2017: Флорија Геј (ФРА) • 2019: Леа Шпрунгер (ШВА)