Европско првенство у атлетици на отвореном 1990 — штафета 4 x 400 метара за жене

Такмичење у трци штафета 4 х 400 м у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1990. у Сплиту, одржано је 31. августа и 1. септембра на стадиону Пољуд.

Титулу освојену 1986. у Штутгарту, бранила је штафета Источне Немачке.

Земље учеснице

Учествовале су 44 такмичарке из 11 земаља.

Западна Немачка (4)
Источна Немачка (4)
Мађарска (4)
Румунија (4)
Совјетски Савез (4)
Уједињено Краљевство (4)
Финска (4)
Француска (4)
Швајцарска (19)
Шведска (25)
Шпанија (1)

Рекорди пре почетка Европског првенства 1990.
Светски рекорд	СССР	Татјана Ледовска Олга Назарова Марија Пинигина Олга Бризгина	3:15,17	Сеул, Јужна Кореја	1. октобар 1988.
Европски рекорд	СССР		3:15,17	Сеул, Јужна Кореја	1. октобар 1988.
Рекорди Европских првенстава	Источна Немачка	Кирстен Емелман Сабине Буш Петра Милер Марита Кох	3:16,87	Штутгарт, Западна Немачка	31. август 1986.
Најбољи резултат сезоне у свету
Најбољи резултат сезоне у Европи

Резултати

Квалификације

У финале иду по три првопласиране штафете из обе квалификационе групе (КВ), и две на основу постигнутог резултата (кв).^[1]

Место	Група	Земља	Атлетичарке	Резултат	Белешка
1.	1	Совјетски Савез	Јелена Виноградова Марина Шмонина Јелена Рузина Људмила Џигалова	3:26,14	КВ
2.	2	Источна Немачка	Мануела Дер Анете Хеселбарт Петра Шерсинг Грит Бројер	3:28,22	КВ
3.	2	Западна Немачка	Хелга Арент Габи Леш Карин Јанке Зилке Кнол	3:28,33	КВ
4.	2	Уједињено Краљевство	Анџела Пигфорд Jennifer Stoute Патриша Бекфорд Linda Keough	3:28,73	КВ
5.	2	Швајцарска	Regula Anliker Марта Гросенбахер Regula Scalabrin Анита Проти	3:30,19	кв
6.	1	Француска	Фабијен Фишер Viviane Dorsile Евелин Елијен Мари-Жозе Перек	3:28,49	КВ
7.	1	Мађарска	Едит Молнар Ержебет Сабо Ноеми Батори Јудит Форгач	3:30,41	КВ
8.	2	Финска	Ана Сурнеки Туја Хеландер Сату Јескелајнен Соња Финел	3:31,42	кв
9.	1	Шпанија	Хема Бергаса Хулија Мерино Бланка Лакамбра Естер Лахоз	3:31,76
10.	2	Шведска	Моника Клебе Ева Јохансон Марија Акрака Моника Риден	3:33,89
11.	2	Румунија	Николета Каруцашу Аурика Митреа Тудорица Киду Ела Ковач	3:52,34

Финале

Такмичење је одржано 1. септембра.

Место	Земља	Атлетичарке	Резултат
	Источна Немачка	Манела Дер Анете Хеселбарт Петра Шерзинг Грит Бројер	3:21,02
	Совјетски Савез	Јелена Виноградова Људмила Џигалова Јелена Рузина Татјана Ледовска	3:23,34
	Уједињено Краљевство	Сали Ганел Jennifer Stoute Патриша Бекфорд Linda Keough	3:24,78
4	Западна Немачка	Карин Јанке Андреа Томас Хелга Арент Зилке Кнол	3:25,12
5	Француска	Фабјен Фишер Viviane Dorsile Евелин Елијен Мари-Жозе Перек	3:25,16
6	Швајцарска	Regula Anliker Марта Гросенбахер Regula Scalabrin Анита Проти	3:29,94
7	Мађарска	Едит Молнар Ержебет Сабо Ноеми Батори Јудит Форгач	3:32,30
8	Финска	Ана Сурнеки Туја Хеландер Сату Јескелајнен Соња Финел	3:32,84

Референце

^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 460, Приступљено 15. 1. 2015

Европско првенство у атлетици на отвореном 1990.

Мушке
дисциплине

Женске
дисциплине

Европски прваци у атлетици - штафета 4 х 400 метара

мушкарци

на отвореном
1934: Немачка (Хаман, Шеле, Фојт, Менцер) • 1938: Немачка (Blazejezak, Bues, Linnhoff, Харбиг) • 1946: Француска (Сантона, Cros, Chef d’Hôtel, Lunis) • 1950: Уједињено Краљевство (Pike, Lewis, Scott, Pugh) • 1954: Француска (Haarhoff, Degats, Martin-du-Gard, Goudeau) • 1958: Уједињено Краљевство (Sampson, MacIsaac, Wrighton, Salisbury) • 1962: Западна Немачка (Шмит, Киндерман, Реске, Киндер) • 1966: Пољска (Werner, Боровски, Grędziński, Баденски) • 1969: Француска (Bertould, Nicolau, Carette, Nallet) • 1971: Западна Немачка (Schlöske, Jordan, Jellinghaus, Köhler) • 1974: Уједињено Краљевство (Cohen, Hartley, Pascoe, Jenkins) • 1978: Западна Немачка (Weppler, Hofmeister, Herrmann, Schmid) • 1982: Западна Немачка (Skamrahl, Schmid, Giessing, Weber) • 1986: Уједињено Краљевство Redmond, Акабуси, Whittle, Блек) • 1990: Уједињено Краљевство (Сандерс, Акабуси, Риџиз, Блек) • 1994: Уједињено Краљевство (McKenzie, Блек, Whittle, Ladejo) • 1998: Уједињено Краљевство (Hylton, Baulch, Thomas, Richardson) • 2002: Уједињено Краљевство (Deacon, Elias, Baulch, Caines) • 2006: Француска (Ђон, M'Barke, Кејта, Ракил) • 2010: Русија (Дилдин, Аксјонов, Краснов, Тренихин) • 2012: Белгија (Жиле, Ж. Борле, Баукерт, К. Борле) • 2014: Уједињено Краљевство (Руни, Бингам, Вилијамс, Хадсон-Смит) • 2016: Белгија (Ватрен, Ж. Борле, Д. Борле, К. Борле) • 2018: Белгија (Д. Борле, Ж. Борле, Сакор, К. Борле)
у дворани
1970: СССР (Борисенко,Зорин, Савчук, Братчиков) • 1971: Пољска (Вернер,Корицки, Баденски, Балаховски) • 1972: Пољска (Вернер,Корицки, Балаховски, Баденски) (360 м) • 1973:Француска (Rose,Salvador, Kerbiriou, Malingre) (360 м) • 1974: Шведска (Fredriksson,Möller, Faager, Grama) (392 м) • 1975: Западна Немачка (Ehl,Hofmeister, Honz, Köhler) (320 м) • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000: Чешка (Mužík, Poděbradský, Tesařík, Bláha) • 2002: Пољска (Plawgo, Rysiukiewicz, Gąsiewski, Maćkowiak) • 2005: Француска (Моније, Валард, Панел, Ракил) • 2007: Уједињено Краљевство (Тобин, Гарланд, Тејлор, Грин) • 2009: Италија (Марин, Галван, Рао, Личиардело) • 2011: Француска (Маседо, Џон, Хане, Десимус) • 2013: Уједињено Краљевство (Бингам, Бак, Лeвин, Стракан) • 2015: Белгија (Ватрен, Д. Борле, Ж. Борле, К. Борле) • 2017: Пољска (Козловски, Кравшук, Васћински, Омелко) • 2019: Белгија (Ватрен, Д. Борле, Ж. Борле, К. Борле)

Жене

на отвореном
1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969: Уједињено Краљевство (Stirling, Lowe, Simpson, Board) • 1971: Источна Немачка (Kühne, Lohse, Seidler, Zehrt) • 1974: Источна Немачка (Rohde, Dietsch, Handt, Streidt) • 1978: Источна Немачка (Marquardt, Krug, Brehmer, Кох) • 1982: Источна Немачка (Емелман, Буш, Rübsam, Кох) • 1986: Источна Немачка (Емелман, Буш, Милер, Кох) • 1990: Источна Немачка (Дер, Хеселбарт, Шерсинг, Бројер) • 1994: Француска (Landre, Elien, Dorsile, Pérec) • 1998: Немачка (Feller, Rohländer, Rieger, Breuer) • 2002: Немачка (Ekpo-Umoh, Rockmeier, Marx, Breuer) • 2006: Русија (Поспелова, Иванова, Зајцева, Вешкурова) • 2010: Русија (Фирова, Капачинска, Кривошапка, Усталова • 2012: Украјина ((Олишевска, Земљак, Пигида, Логвиненко) • 2014: Француска (Гајо, Ертис-Уери, Raharolahy, Геј) • 2016: Уједињено Краљевство (Дајамонд, Онура, Дојл, Банди-Дејвис) • 2018: Пољска (Холуб, Баумгарт, Вићшкјевич, Свјенти)
у дворани
1970 • 1971: СССР (Финогенова,Камардина, Попкова, Аксенова) • 1972: Западна Немачка (Вилден, Вајнштајн, Фрезе, Бединг) (360 м) • 1973: Западна Немачка (Jost, Weinstein, Wilden, Ellenberger) (360 м) • 1974: Шведска (Hesse,Fritzson, Utterberg, Larsson) (392 м) • 1975: СССР (Kļimoviča,Barkane, Аксенова, Ilyina) (320 м) • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000: Русија (Zykina, Росикина, Сотникова, Поспелова) • 2002: Белорусија (Stankevich,Кљустова, Kasak, Усович) • 2005: Русија (Левина,Печонкина, Росикина, Поспелова) • 2007: Белорусија (Јушчанка, Кљустова, С.Усович, И.Усович) • 2009: Русија (Антјух, Сафонова, Војнова, Кривошапка) • 2011: Русија (Задорина, Вдовина, Мигунова, Форшева) • 2013: Уједињено Краљевство (Чајлд, Кокс, Охуруогу, Дрејтон) • 2015: Француска (Геј, Diarra, Raharolahy, Гајо) • 2017: Пољска (Вићшкјевич, Холуб, Баумгарт, Свјенти) • 2019: Пољска (Кјелбасињска, Баумгарт-Витан, Холуб-Ковалик, Свјенти-Ерсетик)