Европско првенство у атлетици на отвореном 1946 — скок удаљ за мушкарце

Такмичење у скоку удаљ у мушкој конкуренцији на 3. Европском првенству у атлетици 1938. одржано је 24. августа[1] на стадиону Бислет у Ослу.

Титулу освојену на 2. Европском првенству 1938. у Паризу није бранио Вилхелм Лајхум из Немачке

Земље учеснице

Учествовало је 14. такмичара из 10 земаља.[1]

  1. Белгија Белгија (1)
  2. Данска Данска (1)
  3. Исланд Исланд (2)
  4. Италија Италија (1)
  5. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (1)
  6. Француска Француска (1)
  7. Холандија Холандија (1)
  8. Чехословачка Чехословачка (2)
  9. Швајцарска Швајцарска (2)
  10. Шведска Шведска (2)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1946.
Светски рекорд Џеси Овенс  САД 8,13 Ен Арбор, САД 25. мај 1935.[2]
Европски рекорд Јуц Лонг  Немачка 7,90 Берлин, Немачка 1. септембар 1937. [3]
Рекорди европских првенстава Вилхелм Лајхум  Немачка 7,65 Париз, Француска 3. септембар 1938.

Освајачи медаља

Европски првак 1946. Оле Лешер
Оле Лешер
Шведска Шведска 		Лисјен Граф
Швајцарска Швајцарска 		Мирослав Рихошек
Чехословачка Чехословачка

Резултати

Такмичење се сатојало од квалификација у којим се 14 скакача удаа такмичило за првих 8 места и пласман у финале (КВ). Квалификације и финале одржани су истог дана.

Квалификације

Пласман Такмичар Држава Резултат Белешке
1 Оле Лешер Шведска Шведска 7,18 КВ
2. Лисјен Граф Швајцарска Швајцарска 7,09 КВ
3. Еђидио Прибети Италија Италија 7,08 КВ
4. Оливер Стејн Јохансон Исланд Исланд 7,06 КВ
5. Денис Вотс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 7,00 КВ
6. Мирослав Рихошек Чехословачка Чехословачка 6,98 КВ
7. Стиг Хокансон Шведска Шведска 6.94 КВ
8. Згењек Матис Чехословачка Чехословачка 6,78 КВ
9. Мес Нактгеборен Холандија Холандија 6,77
10. Жен Студер Швајцарска Швајцарска 6,74
11. Бјерн Вилмундарсон Исланд Исланд 6,69
12. Арман Бур Француска Француска 6,58
13. Леополд Делкур Белгија Белгија 6,56
14. Пребен Ларсен Данска Данска 6,53

Финале

Пласман Такмичар Држава Резултат Белешке
Оле Лешер Шведска Шведска 7,42
Лисјен Граф Швајцарска Швајцарска 7,40
Мирослав Рихошек Чехословачка Чехословачка 7,29 НР
4. Еђидио Прибети Италија Италија 7,28
5. Стиг Хокансон Шведска Шведска 6,97
6. Денис Вотс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 6,95
7. Згењек Матис Чехословачка Чехословачка 6,92
8. Оливер Стејн Јохансон Исланд Исланд 6,82

Укупни биланс медаља у скоку удаљ за мушкарце после 3. Европског првенства 1934—1946.

Биланс медаља, екипно

Земља Злато Сребро Бронза Укупно
1.  Немачка 2 0 2 4
2.  Шведска 1 0 0 1
3. Краљевина Италија Италија 0 1 0 1
 Норвешка 0 1 0 1
 Швајцарска 0 1 0 1
6.  Шведска 0 0 1 1
Укупно {6} 3 3 3 9

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља Злато Сребро Бронза Укупно
1. Вилхелм Лајхум  Немачка 2 0 0 2
2. Луц Лонг  Немачка 0 0 2 2

Референце

  1. ^ а б European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 369, Приступљено 7. 2. 2018 
  2. ^ http://iaaf-ebooks.s3.amazonaws.com/2015/Progression-of-IAAF-World-Records-2015/projet/IAAF-WRPB-2015.pdf pp 174, ИААФ Прибављено 15. 1. 2018.(језик: енглески)
  3. ^ Прогресија европскор рекорда у скоку удаљ на trackfield.brinkster

Спољашње везе

  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене
  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1938: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1946: Оле Лешер (ШВЕ)  • 1950: Torfi Bryngeirsson (ИСЛ)  • 1954: Ödön Földess (МАЂ)  • 1958: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1962: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1966: Лин Дејвис (ВБ)  • 1969: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1971: Макс Клаус (ДДР)  • 1974: Валериј Пидлужњи (СССР)  • 1978: Жак Русо (ФРА)  • 1982: Луц Домбровски (ДДР)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1994: Ивајло Младенов (БУГ)  • 1998: Кирил Сосунов (РУС)  • 2002: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2006: Ендру Хау (ИТА)  • 2010: Христијан Рајф (НЕМ)  • 2012: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2014: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2016: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2018: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)  • 2022: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

у дворани

1970: Тену Лепик (СССР)  • 1971: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1972: Макс Клаус (ДДР)  • 1973: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1974: Jean-François Bonhème (ФРА)  • 1975: Жак Русо (ФРА)  • 1976: Жак Русо (ФРА)  • 1977: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1978: László Szalmaо (МАЂ)  • 1979: Vladimir Tsepelyov (СССР)  • 1980: Winfried Klepsch (ФРГ)  • 1981: Rolf Bernhard (ШВА)  • 1982: Henry Lauterbach (ВБ)  • 1983: László Szalmaо (МАЂ)  • 1984: Јан Лајтнер (ЧЕХ)  • 1985: Ђула Палоци (МАЂ)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1987: Роберт Емијан (СССР)  • 1988: Frans Maas (ХОЛ)  • 1989: Emiel Mellaard (ХОЛ)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1992: Dmitriy Bagryanov (ЗНД)  • 1994: Дитмар Хаф (НЕМ)  • 1996: Māris Bružiks (ЛЕТ)  • 1998: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2000: Петар Дачев (БУГ)  • 2002: Раул Фернандез (ШПА)  • 2005: Хуан Лино Мартинез (ШПА)  • 2007: Ендру Хау (ИТА)  • 2009: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2011: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2013: Александар Мењков (РУС)  • 2015: Михел Торнеус (ШВЕ)  • 2017: Измир Смајљајс (АЛБ)  • 2019: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ) • 2021: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

Жене
на отвореном

1938: Ирмгард Прец (НЕМ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Татјана Шелканова (СССР)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1990: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1998: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 2002: Татјана Котова (БУГ)  • 2006: Људмила Колчанова (РУС)  • 2010: Инета Радевича (ЛЕТ)  • 2012: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2014: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2016: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2018: Малајка Михамбо (НЕМ) 2022: Ивана Вулета (СРБ)  •

у дворани

1970: Виорика Вископољану (РУМ)  • 1971: Хајде Розендал (ФРГ)  • 1972: Бригите Ресен (ФРГ)  • 1973: Дијана Јоргова (БУГ)  • 1974: Мета Антенен (ШВА)  • 1975: Дорина Катринеану (РУМ)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1978: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1979: Зигрун Зиглј (ДДР)  • 1980: Ана Влодарчик (ПОЉ)  • 1981: Карин Хенел (ФРГ)  • 1982: Сабине Евертс (ФРГ)  • 1983: Ева Муркова (ЧЕХ)  • 1984: Су Херншо (ВБ)  • 1985: Галина Чистјакова (СССР)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1987: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1988: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1989: Галина Чистјакова (СССР)  • 1990: Галина Чистјакова (СССР)  • 1992: Лариса Бережна (ЗНД)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1996: Рената Нилсен (ДАН)  • 1998: Фиона Меј (ИТА)  • 2000: Ерика Јохансон (ШВЕ)  • 2002: Ники Ксанту (ГРЧ)  • 2005: Наиде Гомес (ПОР)  • 2007: Наиде Гомес (ПОР)  • 2009: Ксенија Балта (ЕСТ)  • 2011: Дарија Клишина (РУС)  • 2013: Дарија Клишина (РУС)  • 2015: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2017: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2019: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2021: Марина Бех-Романчук (УКР)