Хронологија СФРЈ и СКЈ 1990.

претходна целина:
◄ 1970—1979.
  • Хронологија СФР Југославије и Савеза комуниста Југославије током 1980-их и почетком 1990-их
    1980.
  • 1981.
  • 1982.
  • 1983.
  • 1984.
  • 1985.
  • 1986.
  • 1987.
  • 1988.
  • 1989.
  • 1990.
  • 1991.
  • 1992.
следећа целина:
1992—1995. ►
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992.
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у току 1990. године.



1990. година

Година 1990. била је преломна година „југословенске кризе“ (у медијима називана и југо-криза), у којој су отворени „економско-политички“ сукоби прерасли у оружане, због чега се ова година сматра почетном годином распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Сам почетак године обележила су два битна догађаја — почетак економских реформи председника Савезног извршног већа Анте Марковића, које су имале за циљ стабилизовање лоше економске ситуације у земљи и унапређење постојећег друштвено-економског система и распад Савеза комуниста Југославије, на XIV ванредном конгресу, који је требало да разреши постојеће проблеме унутар партије, настале услед размимоилажења републичких партијских организација у погледу будућности политичког система и односа у федерацији. Размимоилажења су се првенствено огледала у сукобу руководства СК Србије и СК Словеније, до кога је дошло услед различитих погледа на актуелне догађаје у Европи и свету, а посебно на пад Берлинског зида. Распад СКЈ имао је за последицу осамостаљивање политичких руководстава у свим републикама и увођење вишепартијског система. Почетак године обележиле су и масовне демонстрације Албанаца широм Косова и Метохије, које су прерасле у немире ширих размера и трајале од краја јануара до половине фебруара. Ради смиривања ситуације биле су ангажоване јединице Југословенске народне армије и уведено је ванредно стање у покрајини, које је укинуто тек половином априла.

Током фебруара и марта, започео је процес формирања првих опозиционих партија у Југославији, које су углавном формиране на националној основи, због чега су биле озбиљна претња међунационалних односа у Хрватској и Босни и Херцеговини, као и претња опстанку саме федерације. Први политички сукоби на „националној основи“ започели су у Хрватској између хрватске националистичке странке ХДЗ и Срба у Хрватској, који су формирали своју националну странку. Такође, у истом периоду, у Словенији и Хрватској је дошло до трансформације републичких организација Савеза комуниста у реформске социјалдемократске партије. Почетком априла одржани су први вишестраначки избори у Словенији, а крајем месеца и у Хрватској. У Словенији је на парламентарним изборима победу однела коалиција опозиционих демократско-националних странака ДЕМОС, док је на председничким изборима победу је однео бивши комуниста Милан Кучан. У Хрватској је на изборима победу однела националистичка ХДЗ, а њен председник Фрањо Туђман потом је изабран за председника Републике. Победом опозиције у Словенији и Хрватској по први пут је у јавности почело отворено да се говори о конфедерацији и осамостаљивању ових република од СФРЈ.

Сукоби Хрвата и Срба у Хрватској симболички су почели на фудбалској утакмици између београдске „Црвене звезде“ и загребачког „Динама“ почетком маја, на којој је дошло до масовне туче навијача. Сукоби су се повећавали формирањем нове хрватске владе која је убрзо изменила државне симболе и најавила доношење новог Устава у којим би Срби изгубили статус конститутивног народа. Одговор Срба, на ове претње, био је формирање Српског националног већа, организовање референдума о аутономији и блокирање друмског и железничког саобраћаја у околини Книна — тзв „Балван револуција“. Веће сукобе између наоружаних Срба и хрватске полиције спречавала је ЈНА. Сукоби су настављени током године, а у октобру је проглашена Српска аутономна област Крајина, коју Загреб није прихватио нити признао.

Почетком септембра поново су избили немири на Косову, као одговор на укидање покрајинске Скупштине Косова од стране републичке Скупштине Србије у јулу месецу, када су албански делегати испред зграде скупштине прогласили самозвану Републику Косово унутар СФРЈ. Ту „републику“ касније је признала само Албанија, што је додатно затегло одвећ напете односе Тиране и Београда. Крајем септембра, донет је нови Устав Републике Србије, којим су дефинитивно одузети елементи државности покрајинама. У току новембра одржани су први вишестраначки избори у Македонији и Босни и Херцеговини. На изборима у Македонији победу је однела опозиција, али пошто ниједна странка није имала већину, почетком 1991. је формирана „техничка влада“. На изборима у БиХ победу су однеле националне опозиционе партије, које су у току децембра формирале коалицију ради преузимања власти.

Почетком децембра одржани су први вишестраначки избори у Србији и Црној Гори, на којима су тадашње владајуће комунистичке партије успеле да очувају апсолутну власт, а председници Слободан Милошевић и Момир Булатовић су били реизабрани на функције. Овим изборима завршен је вишестраначки изборни процес у свим југословенским републикама, а опозиција је успела да преузме власт у четири од шест република. Крајем децембра, у Хрватској је донет нови Устав, који је Хрватску дефинисао као државу хрватског народа и истакао њено право на отцепљење, а у Словенији је одржан референдум о независности те републике, на коме се преко 90% гласача изјаснило за одвајање од остатка Југославије.

Поред озбиљне политичке кризе која је полако водила ка распаду земље и крвавом рату, 1990. су обележили и већи успеси југословенских спортиста — прво место на светском првенству у кошарци, четврто место на светском првенству у рукомету, пето место на светском првенству у фудбалу, седмо место на европском првенству у атлетици и освајање тениског турнира „Ролан Гароса“ од стране Монике Селеш.



Јануар

1. јануар

  • Ступио на снагу почетак програма економских реформи Анте Марковића, председника Савезног извршног већа — чиме је деноминиран југословенски динар па је 10.000 динара постало 1 нови динар. У складу ових реформи грађанима је омогућено да могу слободно куповати страну валуту у банкама, по курсу 7 динара за немачку марку; омогућене су стране инвестиције; цене и плате замрзнуте на шест месеци и предвиђено затварање нерентабилних фирми.

20. јануар

24. јануар

  • У САП Косово, од 24. до 2. фебруара, трајали протести припадника албанске националности који су прерасли у оружане демонстрације и сукобе са припадницима милиције у којима је било и мртвих.

Фебруар

4. фебруар

15. фебруар

21. фебруар



Март

8. март

  • Скупштина Социјалистичке Републике Словеније изгласала амандмане на Устав СР Словеније, којима је из назива ове републике избрисана реч „социјалистичка“ (Словенија је била прва од република СФРЈ која је из свог назива избацила реч „социјалистичка“).

20. март

22. март

  • У више места на САП Косову — Подујеву, Вучитрну, Урошевцу, Липљану и др, више стотина ђака основних и средњих школа, албанске националности, пријавило симптоме тровања, а у наредних неколико дана број „наводно отрованих“ се попео на око 3.000. Албанци су за тровање оптуживали припаднике милиције и ЈНА, као и руководство СР Србије. Савезно извршно веће формирало је посебну комисију са задатком да испита случај наводног тровања, а стручњаци са Војномедицинске академије (ВМА) нису пронашли никакве доказе за наводно тровање или епидемију.

Април

8. април

  • На територији Републике Словеније одржани први вишестраначки парламентарни избори. На изборима је од 1.491.471 бирача гласало 83,5%, а највећи број гласова освојила је опозициона коалиција странака — „ДЕМОС“, која је освојила 54,8% гласова. Нова Влада Словеније на чијем челу се налазио Алојз Петерле формирана је 16. маја.

22. април



Мај

5. мај

13. мај

15. мај

16. мај

17. мај

26. мај

30. мај

Јун

17. јун

26. јун

27. јун



Јул

2. јул

  • Скупштина Републике Словеније усвојила Декларацију о пуној суверености државе Републике Словеније, на основу које су републички закони и прописи добили предност над савезним.

5. јул

16. јул

20. јул

25. јул

29. јул

31. јул

Август

8. август

17. август

  • У Книну, као одговор на упаде специјалаца хрватског МУП-а у милицијске станице у Бенковцу и још неколико места, српско становништво, отпочело демонстрације. У страху од упада специјалаца у Книн, локално становништво започело је блокирање саобраћајница које су водиле ка Книну. Постављање барикада проширило се на још неколико места северне Далмације, а овај догађај популарно је назван „Балван револуција“.

19. август

  • На територији Републике Хрватске, од 19. августа до 2. септембра, у општинама са већинским српским становништвом одржан референдум о аутономији Срба у Хрватској на коме је гласало 756.781 бирача, од чега се њих 99,7% изјаснио за аутономију у оквиру Хрватске.

25. август

  • У току ноћи 25/26. августа у јами „Добрња-југ“ рудника „Крека“, код Тузле, догодила се рударска несрећа у којој је страдала читава „трећа смена“ — укупно 180 рудара, а једини преживели био је рудар Смајло Имамовић, који је задобио теже повреде (ово је била највећа рударска трагедија у СФРЈ).

26. август



Септембар

20. септембар

28. септембар

Октобар

1. октобар

  • У Србу, Српско национално веће, у складу са резултатима референдума, донело одлуку о проглашењу српске аутономије на етничким и историјским територијама на којима живи српски народ, а које се налазе унутар садашње границе Републике Хрватске као федералне јединице СФРЈ (на основу ове одлуке у децембру је формирана САО Крајина).

3. октобар

  • Председништво Републике Хрватске и Републике Словеније доставиле Председништву СФРЈ предлог пројекта конфедералног модела југословенске заједнице, али је Председништво СФРЈ на седници 16. октобра одбило овај предлог.

20. октобар



Новембар

11. новембар

15. новембар

18. новембар

Децембар

9. децембар

20. децембар

21. децембар

  • У Книну Српско национално веће и Председништво Заједнице општина северне Далмације и Лике усвојило Статут српске аутономне области, којим је проглашена Српска аутономна област Крајина (САО Крајина).

22. децембар

  • У Загребу одржана свечана седница сва три већа Сабора Републике Хрватске на којој је проглашено доношење новог Устава Републике Хрватске (усвојен на седници дан раније).

23. децембар



Референце

  1. ^ „Службени лист СФРЈ 27/90” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 25. 5. 1990. 
  2. ^ „Festival jugoslovenskog filma 1990.”. www.pulafilmfestival.hr. n.d. 

Литература

  • Хронологија 1990—1995. Бања Лука: Документациони центар Републике Српске. 2002.  COBISS.SR 71272457
  • Модерна српска држава 1804—2004 хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084
  • Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National security and the future. Zagreb: St. George Association / Udruga sv. Jurja. VI: 73—184. 
  • п
  • р
  • у
Хронологија радничког покрета, Савеза комуниста и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Хронологија је подељена на три области — Хронологија радничког покрета и КПЈ (1919—1941), Хронологија Народноослободилачке борбе (1941—1945) и Хронологија СФРЈ и СКЈ (1945—1992)
до 1899.
Амблем Савеза комунсита Југославије Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
1900—1919.1920—1929.1930—1939.1941—1949.1950—1959.
  • 1950.
  • 1951.
  • 1952.
  • 1953.
  • 1954.
  • 1955.
  • 1956.
  • 1957.
  • 1958.
  • 1959.
1960—1969.
  • 1960.
  • 1961.
  • 1962.
  • 1963.
  • 1964.
  • 1965.
  • 1966.
  • 1967.
  • 1968.
  • 1969.
1970—1979.
  • 1970.
  • 1971.
  • 1972.
  • 1973.
  • 1974.
  • 1975.
  • 1976.
  • 1977.
  • 1978.
  • 1979.
1980—1983.
1990—1992.
  • п
  • р
  • у
Хронологија СФР Југославије и Савеза комуниста 1980—1992.
1980.
  • Јануар ’80
  • Фебруар ’80
  • Март ’80
  • Април ’80
  • Мај ’80
  • Јун ’80
  • Јул ’80
  • Август ’80
  • Септембар ’80
  • Октобар ’80
  • Новембар ’80
  • Децембар ’80
1981.
  • Јануар ’81
  • Фебруар ’81
  • Март ’81
  • Април ’81
  • Мај ’81
  • Јун ’81
  • Јул ’81
  • Август ’81
  • Септембар ’81
  • Октобар ’81
  • Новембар ’81
  • Децембар ’81
1982.
  • Јануар ’82
  • Фебруар ’82
  • Март ’82
  • Април ’82
  • Мај ’82
  • Јун ’82
  • Јул ’82
  • Август ’82
  • Септембар ’82
  • Октобар ’82
  • Новембар ’82
  • Децембар ’82
1983.
  • Јануар ’83
  • Фебруар ’83
  • Март ’83
  • Април ’83
  • Мај ’83
  • Јун ’83
  • Јул ’83
  • Август ’83
  • Септембар ’83
  • Октобар ’83
  • Новембар ’83
  • Децембар ’83
1984.
  • Јануар ’84
  • Фебруар ’84
  • Март ’84
  • Април ’84
  • Мај ’84
  • Јун ’84
  • Јул ’84
  • Август ’84
  • Септембар ’84
  • Октобар ’84
  • Новембар ’84
  • Децембар ’84
1985.
  • Јануар ’85
  • Фебруар ’85
  • Март ’85
  • Април ’85
  • Мај ’85
  • Јун ’85
  • Јул ’85
  • Август ’85
  • Септембар ’85
  • Октобар ’85
  • Новембар ’85
  • Децембар ’85
1986.
  • Јануар ’86
  • Фебруар ’86
  • Март ’86
  • Април ’86
  • Мај ’86
  • Јун ’86
  • Јул ’86
  • Август ’86
  • Септембар ’86
  • Октобар ’86
  • Новембар ’86
  • Децембар ’86
1987.
  • Јануар ’87
  • Фебруар ’87
  • Март ’87
  • Април ’87
  • Мај ’87
  • Јун ’87
  • Јул ’87
  • Август ’87
  • Септембар ’87
  • Октобар ’87
  • Новембар ’87
  • Децембар ’87
1988.
  • Јануар ’88
  • Фебруар ’88
  • Март ’88
  • Април ’88
  • Мај ’88
  • Јун ’88
  • Јул ’88
  • Август ’88
  • Септембар ’88
  • Октобар ’88
  • Новембар ’88
  • Децембар ’88
1989.
  • Јануар ’89
  • Фебруар ’89
  • Март ’89
  • Април ’89
  • Мај ’89
  • Јун ’89
  • Јул ’89
  • Август ’89
  • Септембар ’89
  • Октобар ’89
  • Новембар ’89
  • Децембар ’89
1990.
1991.
  • Јануар ’91
  • Фебруар ’91
  • Март ’91
  • Април ’91
  • Мај ’91
  • Јун ’91
  • Јул ’91
  • Август ’91
  • Септембар ’91
  • Октобар ’91
  • Новембар ’91
  • Децембар ’91
1992.
  • Јануар ’92
  • Фебруар ’92
  • Март ’92
  • Април ’92
  • п
  • р
  • у
Хронологија СФР Југославије и Савеза комуниста током 1990.
Застава СК Југославије
Застава СФР Југославије
Портал:
  •  Социјалистичка Федеративна Република Југославија