Битка код Корсуња (1648)

Битка код Корсуња

Део устанка Богдана Хмељницког

Богдан Хмељницки дочекује татарске савезнике 1648.

Време	26. мај 1648.
Место	Украјина
Исход	Козачка победа

Сукобљене стране

Запорошки козаци

Државна заједница Пољске и Литваније

Команданти и вође

Богдан Хмељницки

велики хетман Станислав Потоцки
пољни хетман Мартин Калиновски

Јачина

8-10.000 козака и 4.000 Татара ^[1]

8.000 војника и 40 топова ^[2]

Жртве и губици

знатни

цела војска уништена

Корсуњ

Место битке на мапи Украјине.

Устанак Богдана Хмељницког

Жуте Воде (1648)
Корсуњ (1648)
Староконстантинов (1648)
Пилавци (1648)
Збараж (1649)
Зборив (1649)
Берестечко (1651)
Батог (1652)
Пољско-руски рат (1654-1667)

Битка код Корсуња у пролеће 1648. била је друга узастопна победа козака у устанку Богдана Хмељницког.

Увод

У пролеће 1648, Богдан Хмељницки је изабран за хетмана Запорошке војске. Формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, Хмељницки је склопио савез са Кримским Татарима и почео да окупља војску у Запорошкој Сичи.

Сазнавши за савез Козака и Татара, пољски велики хетман Станислав Потоцки је почетком априла 1648. послао на Хмељницког свог сина Стефана са око 3.500 војника, али је пољска армија потучена 16. маја код Жутих Вода, а 1.500 редовних козака прешло је на страну побуњеника.^[3]

Битка

Берестечко

Жуте Воде

Корсуњ

Староконстантинов

Пилавци

Збараж

Зборив

Батог

Устанак Богдана Хмељницког на мапи Украјине.

Војска Станислава Потоцког, која је лагано ишла у помоћ опседнутима код Жутих Вода, 26. маја 1648. пала је у заседу код Корсуња. Само неколико коњичких јединица успело је да се извуче, док су оба хетмана заробљена.^[3] Сва редовна војска у Украјини, око 8.000 људи и 40 топова, била је изгубљена.^[2]

Последице

Два узастопна пораза уздрмали су престиж Пољске и подигли углед Хмељницког: козаци и побуњени сељаци из читаве Украјине кренули су под његову заставу.

Да ситуација буде гора, краљ Владислав, пријатељ Хмељницког и Запорошких козака, умро је недељу дана пре битке. Са читавом Украјином у побуни и оба хетмана у ропству, Пољско-Литванска унија ушла је у изборе новог краља, што је паралисало сваку већу акцију против устаника.^[3]

У пољској култури

Ова битка је поменута у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.^[4], као и у пољском филму "Огњем и мачем" из 1999.^[5]

Референце

^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481.
^ ^а ^б Fajfrić 2008, стр. 258–267
^ ^а ^б ^в Zamoyski 1988, стр. 165–166
^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
^ Hoffman, Jerzy (1999), With Fire and Sword, Izabella Scorupco, Michal Zebrowski, Aleksandr Domogarov, Приступљено 22. 4. 2018

Литература

Гажевић, Никола, ур. (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481.
Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
Војна енциклопедија, том 3. стр. 481 COBISS.SR 3980808
Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.