Pirofosfat

Drugi nazivi

Difosfat

Identifikacija

PubChem^[1]^[2]

644102

ChemSpider^[3]

559142^Y

DrugBank

DB04160

ChEBI

18361

Jmol-3D slike

Slika 1

SMILES

[O-]P(=O)([O-])OP(=O)([O-])[O-]

InChI

InChI=1S/H4O7P2/c1-8(2,3)7-9(4,5)6/h(H2,1,2,3)(H2,4,5,6)/p-4^Y
Kod: XPPKVPWEQAFLFU-UHFFFAOYSA-J^Y

InChI=1/H4O7P2/c1-8(2,3)7-9(4,5)6/h(H2,1,2,3)(H2,4,5,6)/p-4
Kod: XPPKVPWEQAFLFU-XBHQNQODAI

Svojstva

Molekulska formula

P₂O₇⁴⁻

Y (šta je ovo?) (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Pirofosfati (difosfati) su anjoni, soli, i estri pirofosforne kiseline.^[4]^[5] Kao prehrambeni aditivi, difosfati su poznati kao E450.

Hemija

Pirofosfati se mogu pripremiti zagrevanjem fosfata (grč. pyro - vatra). Pirofosfati su dobar kompleksirajući agens i imaju mnoštvo industrijskih primena. Pirofosfat je prvi član familije polifosfata.

Termin pirofosfati je takođe ime estara formiranih kondenzacije fosforilisanih bioloških jedinjenja sa neorganskim fosfatom kao što jedimetilalil pirofosfat. Ova veza je visoko energetska fosfatna veza.

Sintezu tetraetil pirofosfata je prvi opisao 1854. Filip de Klermont.

Biohemija

Pirofosfati su veoma važni u biohemiji. Anjon P₂O₇⁴⁻ (PP_i) se formira u ćelijama hidrolizom ATP-a u AMP.^[6]

ATP → AMP + PP_i

Na primer, kad se nukleotid ugradi u rastući DNK ili RNK lanac posredstvom polimeraza oslobađa se pirofosfat (PP_i). Pirofosforoliza je suprotna reakciji polimerizacije. U njoj pirofosfat reaguje sa 3'-nukleotid monofosfatom (NMP ili dNMP), koji se uklanja iz oligonukleotida uz oslobađanje korespondirajućeg trifosfata (dNTP iz DNK, ili NTP iz RNK).

Pirofosfatni anjon (P₂O₇⁴⁻) je anhidrid fosfata. On je nestabilan u vodenom rastvoru i hidrolizuje se neorganske fosfate:

P₂O₇⁴⁻ + H₂O → 2 HPO₄²⁻

ili u biološkoj notaciji:

PP_i + H₂O → 2 P_i

U odsustvu enzimatske katalize, reakcije hidrolize jednostavnih polifosfata kao što je pirofosfat, linearni trifosfat, ADP, i ATP normalno teku izuzetno sporo u svim izuzev visoko kiselih sredina.^[7]

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
↑ Huebner PWA, Milburn RM (May 1980). „Hydrolysis of pyrophosphate to orthophosphate promoted by cobalt(III). Evidence for the role of polynuclear species”. Inorg Chem. 19 (5): 1267–72. DOI:10.1021/ic50207a032.