Natrijum hidroksid

Natrijum-hidroksid
IUPAC ime
 
Natrijum-hidroksid
Drugi nazivi kaustična soda; kamena soda; živa soda
Identifikacija
CAS registarski broj 1310-73-2 DaY
PubChem[1][2] 14798
ChemSpider[3] 14114 DaY
UNII 55X04QC32I DaY
EINECS broj 215-185-5
UN broj 1823
KEGG[4] D01169
MeSH Sodium+Hydroxide
ChEBI 32145
RTECS registarski broj toksičnosti WB4900000
Gmelin Referenca 68430
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

O[Na]

InChI

InChI=1S/Na.H2O/h;1H2/q+1;/p-1 DaY
Kod: HEMHJVSKTPXQMS-UHFFFAOYSA-M DaY

InChI=1/Na.H2O/h;1H2/q+1;/p-1
Kod: HEMHJVSKTPXQMS-REWHXWOFAM

Svojstva
Molekulska formula NaOH
Molarna masa 39.9971 g/mol
Agregatno stanje bela čvrsta supstanca
Gustina 2.1 g/cm³, osnovno
Tačka topljenja

318 °C (591 K)

Tačka ključanja

1390 °C (1663 K)

Rastvorljivost u vodi 111 g/100 ml (20 °C)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
NFPA 704
0
3
1
 
R-oznake R35
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja: alkalni hidroksidi litijum-hidroksid
kalijum-hidroksid
rubidijum-hidroksid
cezijum-hidroksid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Natrijum-hidroksid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule NaOH.

Dobijanje

Kao hemikalija koja se veoma upotrebljava u industriji, proizvodi se u velikim količinama. Može se dobiti na više načina:

  1. dejstvom natrijuma na vodu;
  2. dejstvom krečnog mleka na rastvor natrijum-karbonata;
  3. elektrolizom rastvora natrijum-hlorida.[5]

Dobijanje dejstvom natrijuma na vodu

Za razliku od druge dve, ova metoda nema široku primenu u industriji, već služi za laboratorijsko dobijanje natrijum-hidroksida i to u malim količinama. Ovako dobijen natrijum-hidroksid je veoma čist.[5]

Dobijanje dejstvom kalcijum-hidroksida

Kada se kuva smeša natrijum-karbonata i kalcijum-hidroksida, dobija se rastvoreni natrijum-hidroksid, dok se kalcijum-karbonat taloži:

N a 2 C O 3 + C a ( O H ) 2 ⟶ 2 N a O H + C a C O 3 {\displaystyle \mathrm {Na_{2}CO_{3}+Ca(OH)_{2}\longrightarrow 2\;NaOH+CaCO_{3}} }

Ovaj proces se naziva kaustifikacija.[5]

Dobijanje elektrolizom

Ovaj proces je najzastupljeniji. Prilikom elektrolize kuhinjske soli dešavaju se hemijske reakcije koje se mogu prikazati hemijskim jednačinama[5]:

N a C l ⟶ 2 N a ∗ + C l ∗ {\displaystyle \mathrm {NaCl\longrightarrow 2\;Na^{*}+Cl^{*}} }
2 N a + 2 H 2 O ⟶ 2 N a O H + H 2 {\displaystyle \mathrm {2Na+2H_{2}O\longrightarrow 2\;NaOH+H_{2}} }
C l ∗ + C l ∗ ⟶ C l 2 {\displaystyle \mathrm {Cl^{*}+Cl^{*}\longrightarrow \;Cl_{2}} }

Fizička i hemijska svojstva

To je bela kristalna supstanca koja brzo apsorbuje vlagu i ugljen-dioksid iz vazduha. U vodi se lako rastvara uz izdvajanje znatne količine toplote, ali se slabo rastvara u alkoholu. Vodeni rastvor je ljigav, korozivan i natrijum-hidroksid je u tom rastvoru veoma disociran što je sve svojstvo jake alkalije. U skladu sa tim, menja boju lakmusa u plavo, kao što menja boje i drugih indikatora, a sa kiselinama reaguje gradeći soli. Takođe reaguje i sa rastvorima metalnih soli, izuzev soli alkalnih metala, gradeći soli natrijuma, na primer:

F e C l 3 + 3 N a O H ⟶ F e ( O H ) 3 + 3 N a C l {\displaystyle \mathrm {FeCl_{3}+3NaOH\longrightarrow \;Fe(OH)_{3}+3NaCl} }

Sa tim da se u reakciji sa amon-solima oslobađa amonijak (gas), verovatno zbog nepostojanosti amon-hidroksida.[5] Ukoliko se rastvor drži u stojnici sa brušenim staklenim zatvaračem, posle nekog vremena neće biti moguće otvoriti tu stojnicu jer supstanca lako vezuje ugljen-dioksid iz vazduha i pravi kristale na zatvaraču. Da bi se takva situacija sprečila, koriste se gumeni zatvarači, čija je fleksibilnost bolja.

Rastopljeni natrijum-hidroksid deluje na metale, sa tim da na nikl i srebro slabo deluje. Na primer:

2 N a O H + Z n ⟶ N a 2 Z n O 2 + H 2 {\displaystyle \mathrm {2NaOH+Zn\longrightarrow \;Na_{2}ZnO_{2}+H_{2}} }

Deluje i na nemetale:

3 N a O H + 4 P + 3 H 2 O ⟶ P H 3 + 3 N a H 2 P O 2 {\displaystyle \mathrm {3NaOH+4P+3H_{2}O\longrightarrow \;PH_{3}+3NaH_{2}PO_{2}} }

Lako deluje i na staklo i porcelan, čak i njegov vodeni rastvor.[5]

Upotreba

Ima višestruku upotrebu: za beljenje i bojenje, pri rafinaciji ulja, u proizvodnji sapuna, hartije, boja (alizarina na primer) i veštačke svile, za prečišćavanje boksita, a u obliku natron-kreča upotrebljava se u kvantitativnoj analizi za apsorpciju ugljen-dioksida.[5] Koristi se u kombinaciji sa drugim hemikalijama za skidanje foto-laka pri kućnoj izradi štampanih ploča u elektronici, nakon što je ploča bila podvrgnuta UV osvetljavanju.[6]

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  6. ↑ elitesecurity.org Arhivirano 2012-03-28 na Wayback Machine-u Elit sekjuriti forum

Literatura

  • Euro Chlor-How is chlorine made? Chlorine Online Arhivirano 2006-09-23 na Wayback Machine-u
  • Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  • Heaton, A. (1996) An Introduction to Industrial Chemistry, 3rd edition, New York:Blackie. ISBN 0-7514-0272-9.

Spoljašnje veze

Portal Hemija
Natrijum hidroksid na Wikimedijinoj ostavi
  • International Chemical Safety Card 0360
  • NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards
  • CDC - Sodium Hydroxide - NIOSH Workplace Safety and Health Topic
  • p
  • r
  • u
Jedinjenja natrijuma

NaAlO2 • NaBH3(CN) • NaBH4 • Na2B4O7 10 H2O • NaBr • NaBrO3 • NaCH3COO • NaCFH2COO • NaHCOO • NaCN • NaC6H5CO2 • NaC6H4(OH)CO2 • NaC18H35O2 • NaCl • NaClO • NaClO2 • NaClO3 • NaClO4 • NaF • NaH • NaHCO3 • NaH2PO4 • Na2HPO4 • Na3PO4 • NaHSO3 • NaHSO4 • NaI • NaIO3 • NaIO4 • NaMnO4 • NaNH2 • NaNO2 • NaNO3 • NaN3 • NaOH • NaO2 • NaPO2H2 • NaReO4 • NaSCN • NaSH • NaTcO4 • NaVO3 • Na2CO3 • 2 Na2CO3 3 H2O2 • Na2C2O4 • Na2CrO4 • Na2Cr2O7 • Na2MnO4 • Na2MoO4 • Na2O • Na2O2 • Na2O(UO3)2 • Na2S • Na2SO3 • Na2SO4 • Na2S2O3 • Na2S2O4 • Na2S2O5 • Na2S2O6 • Na2S2O7 • Na2S2O8 • Na2Se • Na2SeO3 • Na2SeO4 • Na2SiO3 • Na2Te • Na2TeO3 • Na2Ti3O7 • Na2U2O7 • NaWO4 • Na2Zn(OH)4 • Na3N • Na3P • Na3VO4 • Na4Fe(CN)6 • Na5P3O10 • NaBiO3